Није било тако планирано, али од утакмице са Литванијом у Београду могло је да се наслути да ће Србија припреме завршити, а Светско првенство – како је пред пут у Кину рекао и селектор Александар Ђорђевић - 99 одсто одиграти без Милоша Теодосића.
Капитен се повредио у тој поменутој утакмици са Литванијом, и колико год да су се у тиму надали, није успео да се опорави и није отпутовао са тимом на припремни турнир у Шенјанг.
То истовремено значи и да ће Србија – тих 99 одсто – предстојеће такмичење играти са само двојицом плејмејкера – Стефаном Јовићем и Василијем Мицићем.
Ту је – наравно – и оно померање играча по позицијама, о коме је, исто пред пут у Кину, причао и селектор Ђорђевић. Једно од њих смо видели и пре две године на Европском првенству у Истанбулу, када су такође плејмејкери били само Јовић и Мицић, али када је лопта често била у рукама Богдана Богдановића. То њему није страна улога.
Али, како та чињеница утиче на њих, шта мења и да ли уопште ишта мења, упитан је Василије Мицић. Он је направио мали увод у одговор.
- Мало сам каснио и ја са самим уводом у припреме. И то је негде можда оставило и мало трага на то физичко стање, на самом почетку. Али, осећам се све боље и боље. Здрав сам, што је најважније.
Са друге стране…
- Као што сам рекао и првог дана… Мислим да у овом тренутку нема потребе да се оптерећујем тиме колики је мој кошгетерски учинак, у свему. Јер толико добих играча ту…
Уосталом…
- На крају крајева, најважније је да победимо и да у томе свему ја на неки начин допринесем. Том неком филозофијом ћу се водити и даље. Наравно, и осећати све боље и боље.
Није то морао ни да каже, и досадашње утакмице су показале да се потпуно подредио колективу. За разлику од клупске сезоне, где је у походу Ефеса на финале фајнал-фора Евролиге, учествовао са 12,3 поена, 5,5 асистенција, а у освајању титуле у Турској допринео са 13,8 поена и 6,6 асистенција, сада не одскаче кошгетерски.
- Имамо толико изразитих „скорера” у екипи…
Застао је, па се насмејао и додао:
- Треба и да дођеш на ред да даш кош.
Шалу на страну…
- Не буним се, наравно. Свестан сам свега и то сам најбоље научио док сам био у Жалгирису. Зарад великог успеха, мораш себе да подредиш тиму. Без обзира како то изгледало некоме ко то гледа са стране. Мени је пријатно на терену, лепо се осећам.
Осим тога…
- Мислим и да стичем и већу улогу, што сам дуже на терену. А то ми је у овом тренутку најважније. Баш због оне приче са почетка, јер сам каснио на припреме.
Због разлога са почетка ове приче и композиција тима је мало другачија – по шесторица спољних и високих играча. Играчи се на то не обазиру, каже Мицић. Они ће урадити оно што пред њих стави стручни штаб.
- За девет утакмица, колико се сви надамо да ћемо играти и верујемо у то, мислим да може да се игра и са петорицом играча и да се то изнесе на прави начин. Важно је да се и поред тога што смо десетковани, намеће ритам и стил игре, да се доста дели минутажа, распоређује у односу на тренутак утакмице. И то је добро, да останемо колико толико свежи.
Јер…
- Резутлат ће бити прва и последња ствар која ће после свега да се гледа. А колико ко игра и како ће све да се изнесе до краја, ту неће бити проблема – закључио је Мицић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.