Наредних скоро месец дана најбољи кошаркаши Србије, припремаће се и борити у Кини на највећој светској сцени. Живеће тамо, далеко од породица и најдражих. Ништа ново за Мирослава Радуљицу, зар не?
Једини он неће размишљати о прилагођавању. Једино он неће приметити културолошке разлике. Две године живота на другом крају света, учинили су га вероватно најспремнијим играчем на Мундобаскету који не носи црвену униформу са златним исписаним „Кина“.
Данас, после поднева, повешће своје саиграче на далек пут у бој из којег могу да се врате као бесмртници.
- Никад ми није било веће задовољство на припремама – почео је причу Радуљица дан пре одласка у Кину где ће Србија обавити завршну фазу припрема. - Не знам да ли сам се ја променио, или околина? Или је можда зато што сам одрадио већ две припреме пред припреме, па сам спремнији дошао и све ми лакше пада. Можда је и до живота у Кини на који сам навикао, где се стално путује авионом и екстремни су напори па ми је ово сада лаганија недеља. Заиста уживам, мислим да и остали момци уживају, а то се и види на терену.
Оно што се видело на теренима у Зрењанину, Београду, Каунасу и Атини само је назнака онога што може да се види на Далеком истоку.
- Знам да има још простора за напредак зато што проводим са тим момцима 24 часа дневно и видим да то још није то што ми сви заједно можемо. Тим је скуп најбољих појединаца који могу да функционишу заједно. Имамо јако добра имена, али имена не играју, већ тим. Тим побеђује и осваја првенство. Зато кажем да имамо доста простора да напредујемо као тим. Индивидуално мора да се остави по страни, што моји другари, моја браћа, веома добро знају.
Радуљица са поносом истиче тренутак са припрема због којег је најзадовољнији.
- Играчи који су мало закаснили били су у различитој фази припрема, неки од нас су били боље физички спремни. Међутим, они који су каскали су се изузетно брзо изједначили. Томе су и служиле све ове припремне утакмице које смо играли, пре свега са Литванијом, да дођемо до приближне форме и да нашу чувену хемију подигнемо на још виши ниво.
Добар резултат за Мирослава Радуљицу представља плод тимске игре. Које год тај плод боје био.
- Све је добро што произађе из нашег другарства, добре игре и заједништва. Све је онда добар резултат. А сигуран сам да из тога проистиче медаља, да не кажем златна. То је незахвално питање, били бисмо блесави да кажемо да идемо да освајамо злато, што желимо и ми, као и ви. Али, ми имамо тај луксуз да можемо боље физички да се спремимо од вас и пробамо то да урадимо – насмејао се Мирослав.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.