Ледено лице! Епитет који је пратио Соњу Петровић кроз каријеру, а који је без љутње прихватала.
Просто, била је таква и као девојчица, потом и када је постала једна од најбољих играчица Европе.
А посебно на Европском првенству 2015, на коме је Србија освојила злато. Прво у историји женске кошарке у нашој земљи.
Четири године касније, кроз овај тек завршени Евробаскет – то ледено лице се „отопило”. На њему су се јасно читале емоције.
Оне најјаче! И срећа, и туга. Понекад љутња, разочарење... Било је и сарказма.
А видели смо и сузе. Са радосницама на лицу завршила је такмичење. Оне су биле симбол пре свега велике среће, али и олакшања, највише захвалности коју је осећала према свом тиму.
Поређење те две Соње, овој из садашњости измамило је осмех на лице. Па и објашњење.
– Пре четири године Будимпешти сам била ново-старо лице у репрезентацији. Тада сам се само трудила да се уклопим, да не привлачим пажњу и да не реметим то што су оне већ имале, већ да будем неки додатак. И то је тако изгледало. Оне су већ имале формирану екипу, и само сам желела да не покварим то што је већ постојало – причала нам је.
Трансформација је уследила због...
– Није тајна да на овом такмичењу нисам била сто одсто физички спремна, а кад је тако тешко ти је да се емотивно и психички контролишеш. Било ми је тешко да увек будем на нивоу репрезентације, али имала сам срећу да су остале девојке на то реаговале сјајно. Увек су се трудиле да ме осоколе да наставим да верујем у себе и да ми улију самопоуздање и када ја нисам веровала.
Све то је доста лакше ишло јер су ту на окупу девојке које су годинама заједно. Још из млађих категорија. Оне се и те како добро знају.
– Рецимо, Јелена и ја играмо заједно од 13. године, сада је ту била и Маја коју знамо од своје 11. године. Има нас доста које смо прошле много тога заједно, знамо се у свим верзијама. У бољим и лошијим, имамо разумевања једна за другу кроз цео наш пут – причала је Петровићева.
Ту је застала, па желела да нагласи:
– Поносна сам на Нецу када видим докле је стигла. Знамо се од 15. године. Све смо ту биле једна за другу.
Није имала проблем да призна.
– У свету жена је присутнија и завист и љубомора. А ми смо ове године више него икада пре успеле да се издигнемо изнад свега тога. Имале смо стварно сјајну атмосферу.
Застала је, па додала:
– Мени је у том смислу доста помогла Миљана, са којом сам током припрема разговарала колико је добра атмосфера битна баш ове године, више него икад. Показала сам да верујем у њих, а оне су ми вратиле истом мером.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.