Berić: Ponovo se priča stara priča - došlo je vreme da dobijemo Ameriku, a da li je neko video sastave drugih?

2

Miroslav Berić, svetski šampion iz Atine 1998. godine, seća se neobičnog leta, najavljuje spektakl u Kini i stišava euforiju

FOTO: kss.rs

Prilikom fotografisanja sa trofejom Džejmsa Nejsmita na jednom od bedema Kalemegdana, sa kog se pružao pogled na Pobednika i Novi Beograd, Miroslav Berić se našalio i zauzeo pozu „Nadal“ zagrizavši pehar. Bila je to samo jedna od zanimljivosti tokom šetnje Kališom vrelog junskog dana.

Prolazeći pored Partizanovih terena koji čekaju da se postave konstrukcije, nekadašnji reprezentativac setio se tinejdžerskih dana u kojima je, u junu, svako veče provodio trenirajući na beogradskoj tvrđavi. Dana u kojima je to bilo prestiž za svakoga, kad je „jedanesticom” sav srećan stizao od 62. bloka.

- Bilo nam je zanimljivo i to što su nam prolaznici bili publika, bilo je tu mnogo draži - počeo je priču Berić.

Nije to bila jedina uspomena o kojoj nam je pričao nekadašnji kapiten Partizana i višegodišnji reprezentativac. Dolazak pehara bio je prilika da vremeplov vratimo na 1998. godinu u kojoj je sa Đorđevićem, Bodirogom, Rebračom, Obradovićem...bio prvak sveta.

- Sad kad sam video pehar, prošla me je jeza, probudile su mi se prelepe uspomene. Kako vreme prolazi sve manje i manje pričam o igračkim danima. Da donekad, i to prilično retko, ne pokazujem medalje ne znam ni da li bih pričao. Kad se približi veliko takmičenje, bilo da je evropsko ili svetsko, kad novine počnu da pišu o tome onda se i prisetim dana u kojima smo mi igrali.

U Atinu je Jugoslavija otišla prežaljena.

- Svi znamo kako smo otišli na to Svetsko prvenstvo. Bili smo oslabljeni, bilo je i povređenih, maltene kompletna petorka iz '95. i '96. nije igrala. Ne računajući povređenog Sašu Đorđevića kog je Željko vodio znajući da će i kao rekonvalescent biti neophodan na terenu u odlučujućim mečevima. Sećam se da nas je ispratila jedna kamera i dvojica novinara. Da se pravila neka anketa da li možemo do finala ili zlata verovatno bi bila poražavajuća po nas.

Iz Atine se vratila sa dva čartera, na već tradicionalni doček ispred Skupštine.

- Sama činjenica da si na krovu sveta zvuči nestvarno, ali u to vreme za nas je to bilo normalno. Jer, sve osim zlata bilo je neprihvatljivo. Tek sa vremenske distance vidiš koliki su to uspesi.

Činjenica da zbog lok-auta nisu došli najbolji NBA igrači nije mnogo uticala na težinu puta naših reprezentativaca.

Put do titule 1998.

Portoriko - 80:66

Rusija - 82:74

Japan - 99:54

Kanada - 95:55

Italija - 60:61

Grčka - 70:56

Argentina - 70:62

Grčka - 78:73

Rusija - 64:62

- Četvrtfinale nam je bila apsolutno najteža utakmica. Znali smo da je Argentina vrlo nezgodan tim, da ima izuzetno iskusne igrače. Ovi koji su kasnije u Indijanapolisu i Atini osvajali medalje tek su nagoveštavali domete, a još nisu bili aktuelni u reprezentaciji. U jednom trenutku smo zaostajali čini mi se čak i minus 11.

Na upadicu da se navijači plavih tad nisu brinuli ni pri takvom zaostatku, Berić se nadovezao:

- Sa strane je možda izgledalo „sad ćemo mi njih da prelomimo, sad ćemo da vežemo neke poene preko Đorđevića, Rebrače, Bodiroge...” Ali bukvalno u poslednjem minutu nismo bili sigurni. Posle toga na red je došao tradicionalni meč sa domaćinima, pred 20.000 hiljada navijača nikad nije lako, na kraju i Rusija u kojoj je 80 odsto igrača maltene dve godine igralo u istom timu. Nije bilo lako igrati utakmicu u kojoj svi misle „osvojili smo zlato”, pri čemu je očekivani rival bila Amerika. Iako nisu došli NBA igrači, pobeda Rusa u polufinalu bila je iznenađenje. Odjednom smo pred finale, dobili i breme favorita. Imali smo nimalo lak posao, ali na kraju smo potpuno zasluženo došli na tron.

Berić je mnogo puta tokom karijere na svojoj koži osetio koliko je težak pritisak očekivanja javnosti. Zato je i merodavan da proceni koliko je štetna euforija koja se odjednom stvorila pred SP u Kini.

- Ponovo se priča stara priča - došlo je vreme da dobijemo Ameriku. Samo bih pitao da li je neko pogledao sastave drugih? Na primer Francuske koja je pre nekoliko dana objavila spisak. Da li možemo da kažemo da smo u poređenju sa njima favoriti? Kad njihovi igrači imaju možda i veću dominaciju u NBA od naših, naravno izuzimajući Jokića koji je superstar. Naravno da mi možemo do najviših visina, da smo timski bili ispred svih i kad smo bili slabiji nego sad i to je pozitivno. Ali, čak i Italija u grupi ako dođe kompletna može da bude teška prepreka. Uvek se pravi računica, nemamo Amere do finala, ali jedan neočekivan ishod, da niste prvi u grupi u daljem toku te vodi na njih.

U priči o kandidatima za najviši plasman, Berić je očas posla nabrojao osam ekipa:

- Amerikanci su u svom sastavu videli i Durenta koji je sad povređen. Sa njim bi bili apsolutni favoriti, ali će doći u sastavu koji je dovoljno jak za zlato. Iz Evrope tu smo mi, pa Francuzi, Španci, Grci koji imaju Adetokunba a inače igraju tvrdu, nezgodnu košarku. Australija ima izvanredan tim, a niko je ne pominje, kao i Kanadu koja ako se svi odazovu iz NBA ima izvanredan sastav. Na prvu loptu tu je i Brazil koji ume da bude opasan po svakoga. Za neke određenije ocene treba sačekati početak prvenstva i videti da li su svi zdravi, kakve su bile pripreme...

Slaže se sa ocenom nekadašnjeg saigrača Predraga Drobnjaka da će šampionat u Kini spektakularnijim u odnosu na prethodne učiniti i popunjenost dvorana.

- Čak je i na poslednjem prvenstvu u Španiji bilo tog „praznog hoda”. Kinezi će se svakako potruditi da dvorane u najgorem slučaju budu pristojno pune, a sve sale su im „male” barem za po 10.000 gledalaca. Nema ničeg goreg nego igrati pred praznim ili polupraznim tribinama, kao da je reč o prijateljskim mečevima. Sasvim sam siguran da će Kina uložiti maksimum i napraviti spektakl - zaključio je Berić.

More sam video samo na proslavi titule

U jednom trenutku povela se i priča o naporima kojima su vrhunski sportisti izloženi.

- Sećam se da sam te 1998. sa Taugresom igrao finale plej-ofa do 6. juna, a da su pripreme reprezentacije počele još krajem maja. Željko je meni i Bodirogi koji je igrao polufinale dao tri dana da se vidimo sa porodicama i odmah smo se priključili. Na Svetskom prvenstvu mi je Skariolo rekao da pripreme počinju 28. jula i praktično sam posle dočeka imao dva dana da spakujem kofere i krenem ka Vitoriji. Praktično sam igrao dve sezone bez odmora, od mora nisam video ni M, osim na slavlju na Glifadi posle osvajanja titule – seća se Berić.

Komentari (2)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Todor strasni

Slazem se sa Micinom analizom. Nimalo mi se ne dopada atmosfera koja je stvorena da se prakticno podrazumijeva da cemo igrati finale protiv Amera i cak da cemo ih dobiti. Ima puno posla do drim tima, Mica je nabrojao sve te mine na nasem putu a ja bih tu dodao i sjajnu ekipu Litvanije koja takodje dolazi u najjacem sastavu. Cini mi se, prvenstvo ce biti nikad kvalitetnije, mi imamo odlican tim ali u ovoj konkurenciji po meni svaka medalja je uspjeh. Ne treba na momke stavljati pritisak, pustimo ih da se spreme dobro, neka pruze maksimum a vidjecemo za,sta ce to biti dovoljno. U svakom slucaju, puna podrska momcima i selektoru uz pozdrave starom majstoru Mici Bericu.

Odgovori
Dule ""Grobar"

Da - igracemo finale sa Amerima, ako Ameri pre toga izbace Francusku, Kanadu, Spaniju, Italiju, Australiju, Litvaniju, Rusiju, Kinu, Mislim da bi bio veliki, veliki uspeh ako se plasiramo u polufinale i udjemo u deobu medalja. Uopste nisam ubedjen da bi cak i u punom sastavu sigurno pobedili Francusku ili Kanadu. Kad vidis sastav Francuske - da se "smrznes". Kanada takodje ima bas mocnu ekipu. To ne znaci da ne mozemo da ih pobedimo, ali mora da se slozi puno "kockica" - da svi budu zdravi, da nisu previse iscrpljeni i da su dobro raspolozeni, a da protivnik malo "zabaguju". Skocio narod kao da smo svemocni, samo zato sto Jokic igra. Dobro je naravno sto igra, ali on je jedan - treba da odigraju vrhunski i Bjelica, Milutinov, Bogdanovic, Teodosic. Mozemo sastaviti veoma dobru "prvu" petorku, ali na turniru je vazna igra "rezervi" koje mogu da odrze ono sto "starteri" stvore. Mislim da su nam kriticne pozicije 3 i 4 jer nemamo bas dobre zamene. Macvan Lucic, Kalinic, Simonovic???

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru