Берић: Поново се прича стара прича - дошло је време да добијемо Америку, а да ли је неко видео саставе других?

2

Мирослав Берић, светски шампион из Атине 1998. године, сећа се необичног лета, најављује спектакл у Кини и стишава еуфорију

ФОТО: kss.rs

Приликом фотографисања са трофејом Џејмса Нејсмита на једном од бедема Калемегдана, са ког се пружао поглед на Победника и Нови Београд, Мирослав Берић се нашалио и заузео позу „Надал“ загризавши пехар. Била је то само једна од занимљивости током шетње Калишом врелог јунског дана.

Пролазећи поред Партизанових терена који чекају да се поставе конструкције, некадашњи репрезентативац сетио се тинејџерских дана у којима је, у јуну, свако вече проводио тренирајући на београдској тврђави. Дана у којима је то било престиж за свакога, кад је „једанестицом” сав срећан стизао од 62. блока.

- Било нам је занимљиво и то што су нам пролазници били публика, било је ту много дражи - почео је причу Берић.

Није то била једина успомена о којој нам је причао некадашњи капитен Партизана и вишегодишњи репрезентативац. Долазак пехара био је прилика да времеплов вратимо на 1998. годину у којој је са Ђорђевићем, Бодирогом, Ребрачом, Обрадовићем...био првак света.

- Сад кад сам видео пехар, прошла ме је језа, пробудиле су ми се прелепе успомене. Како време пролази све мање и мање причам о играчким данима. Да донекад, и то прилично ретко, не показујем медаље не знам ни да ли бих причао. Кад се приближи велико такмичење, било да је европско или светско, кад новине почну да пишу о томе онда се и присетим дана у којима смо ми играли.

У Атину је Југославија отишла прежаљена.

- Сви знамо како смо отишли на то Светско првенство. Били смо ослабљени, било је и повређених, малтене комплетна петорка из '95. и '96. није играла. Не рачунајући повређеног Сашу Ђорђевића ког је Жељко водио знајући да ће и као реконвалесцент бити неопходан на терену у одлучујућим мечевима. Сећам се да нас је испратила једна камера и двојица новинара. Да се правила нека анкета да ли можемо до финала или злата вероватно би била поражавајућа по нас.

Из Атине се вратила са два чартера, на већ традиционални дочек испред Скупштине.

- Сама чињеница да си на крову света звучи нестварно, али у то време за нас је то било нормално. Јер, све осим злата било је неприхватљиво. Тек са временске дистанце видиш колики су то успеси.

Чињеница да због лок-аута нису дошли најбољи НБА играчи није много утицала на тежину пута наших репрезентативаца.

Пут до титуле 1998.

Порторико - 80:66

Русија - 82:74

Јапан - 99:54

Канада - 95:55

Италија - 60:61

Грчка - 70:56

Аргентина - 70:62

Грчка - 78:73

Русија - 64:62

- Четвртфинале нам је била апсолутно најтежа утакмица. Знали смо да је Аргентина врло незгодан тим, да има изузетно искусне играче. Ови који су касније у Индијанаполису и Атини освајали медаље тек су наговештавали домете, а још нису били актуелни у репрезентацији. У једном тренутку смо заостајали чини ми се чак и минус 11.

На упадицу да се навијачи плавих тад нису бринули ни при таквом заостатку, Берић се надовезао:

- Са стране је можда изгледало „сад ћемо ми њих да преломимо, сад ћемо да вежемо неке поене преко Ђорђевића, Ребраче, Бодироге...” Али буквално у последњем минуту нисмо били сигурни. После тога на ред је дошао традиционални меч са домаћинима, пред 20.000 хиљада навијача никад није лако, на крају и Русија у којој је 80 одсто играча малтене две године играло у истом тиму. Није било лако играти утакмицу у којој сви мисле „освојили смо злато”, при чему је очекивани ривал била Америка. Иако нису дошли НБА играчи, победа Руса у полуфиналу била је изненађење. Одједном смо пред финале, добили и бреме фаворита. Имали смо нимало лак посао, али на крају смо потпуно заслужено дошли на трон.

Берић је много пута током каријере на својој кожи осетио колико је тежак притисак очекивања јавности. Зато је и меродаван да процени колико је штетна еуфорија која се одједном створила пред СП у Кини.

- Поново се прича стара прича - дошло је време да добијемо Америку. Само бих питао да ли је неко погледао саставе других? На пример Француске која је пре неколико дана објавила списак. Да ли можемо да кажемо да смо у поређењу са њима фаворити? Кад њихови играчи имају можда и већу доминацију у НБА од наших, наравно изузимајући Јокића који је суперстар. Наравно да ми можемо до највиших висина, да смо тимски били испред свих и кад смо били слабији него сад и то је позитивно. Али, чак и Италија у групи ако дође комплетна може да буде тешка препрека. Увек се прави рачуница, немамо Амере до финала, али један неочекиван исход, да нисте први у групи у даљем току те води на њих.

У причи о кандидатима за највиши пласман, Берић је очас посла набројао осам екипа:

- Американци су у свом саставу видели и Дурента који је сад повређен. Са њим би били апсолутни фаворити, али ће доћи у саставу који је довољно јак за злато. Из Европе ту смо ми, па Французи, Шпанци, Грци који имају Адетокунба а иначе играју тврду, незгодну кошарку. Аустралија има изванредан тим, а нико је не помиње, као и Канаду која ако се сви одазову из НБА има изванредан састав. На прву лопту ту је и Бразил који уме да буде опасан по свакога. За неке одређеније оцене треба сачекати почетак првенства и видети да ли су сви здрави, какве су биле припреме...

Слаже се са оценом некадашњег саиграча Предрага Дробњака да ће шампионат у Кини спектакуларнијим у односу на претходне учинити и попуњеност дворана.

- Чак је и на последњем првенству у Шпанији било тог „празног хода”. Кинези ће се свакако потрудити да дворане у најгорем случају буду пристојно пуне, а све сале су им „мале” барем за по 10.000 гледалаца. Нема ничег горег него играти пред празним или полупразним трибинама, као да је реч о пријатељским мечевима. Сасвим сам сигуран да ће Кина уложити максимум и направити спектакл - закључио је Берић.

Море сам видео само на прослави титуле

У једном тренутку повела се и прича о напорима којима су врхунски спортисти изложени.

- Сећам се да сам те 1998. са Таугресом играо финале плеј-офа до 6. јуна, а да су припреме репрезентације почеле још крајем маја. Жељко је мени и Бодироги који је играо полуфинале дао три дана да се видимо са породицама и одмах смо се прикључили. На Светском првенству ми је Скариоло рекао да припреме почињу 28. јула и практично сам после дочека имао два дана да спакујем кофере и кренем ка Виторији. Практично сам играо две сезоне без одмора, од мора нисам видео ни М, осим на слављу на Глифади после освајања титуле – сећа се Берић.

Повезане Bести

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Todor strasni

Slazem se sa Micinom analizom. Nimalo mi se ne dopada atmosfera koja je stvorena da se prakticno podrazumijeva da cemo igrati finale protiv Amera i cak da cemo ih dobiti. Ima puno posla do drim tima, Mica je nabrojao sve te mine na nasem putu a ja bih tu dodao i sjajnu ekipu Litvanije koja takodje dolazi u najjacem sastavu. Cini mi se, prvenstvo ce biti nikad kvalitetnije, mi imamo odlican tim ali u ovoj konkurenciji po meni svaka medalja je uspjeh. Ne treba na momke stavljati pritisak, pustimo ih da se spreme dobro, neka pruze maksimum a vidjecemo za,sta ce to biti dovoljno. U svakom slucaju, puna podrska momcima i selektoru uz pozdrave starom majstoru Mici Bericu.

Одговори
Dule ""Grobar"

Da - igracemo finale sa Amerima, ako Ameri pre toga izbace Francusku, Kanadu, Spaniju, Italiju, Australiju, Litvaniju, Rusiju, Kinu, Mislim da bi bio veliki, veliki uspeh ako se plasiramo u polufinale i udjemo u deobu medalja. Uopste nisam ubedjen da bi cak i u punom sastavu sigurno pobedili Francusku ili Kanadu. Kad vidis sastav Francuske - da se "smrznes". Kanada takodje ima bas mocnu ekipu. To ne znaci da ne mozemo da ih pobedimo, ali mora da se slozi puno "kockica" - da svi budu zdravi, da nisu previse iscrpljeni i da su dobro raspolozeni, a da protivnik malo "zabaguju". Skocio narod kao da smo svemocni, samo zato sto Jokic igra. Dobro je naravno sto igra, ali on je jedan - treba da odigraju vrhunski i Bjelica, Milutinov, Bogdanovic, Teodosic. Mozemo sastaviti veoma dobru "prvu" petorku, ali na turniru je vazna igra "rezervi" koje mogu da odrze ono sto "starteri" stvore. Mislim da su nam kriticne pozicije 3 i 4 jer nemamo bas dobre zamene. Macvan Lucic, Kalinic, Simonovic???

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру