Новинари у Палати спортова у Антверпену поскочили су са својих места и хитро почели да ваде телефоне из џепова када је Александар Ђорђевић повео групу успешних, углађених Италијана у тегет оделима, уз степенице, ка прес сали.
Неко му је рекао да је тамо точилица са белгијским, укуси су различити али без дилеме међу најбољима најбоља на свету, пивом, што је било довољно да се тренер Виртуса „шанкира“ и почне причу.
За тих пет-десет минута, сипао је анегдоте, помињао Тањевића, Фотуа... Причало се о свему осим о тек завршеном финалу Лиге шампиона у којем је Виртус поново опипао трофеј. Ђорђевић је своје испунио, све што је даље ишло било је важније и забавније.
Ако није веровао да би у неком дијалогу могло да искочи поређење са једним од најуспешнијих НБА тренера у историји, Петом Рајлијем, Ђорђевић се добро снашао на конференцији за медије када су га Италијани упоредили са Божом Маљковићем, или када је сам помињао велике претходнике у Виртусу, међу њима и професора Александра Николића.
– Цела наша школа, сви ти тренери... Сви они су утабали стазу којом морамо да идемо и увек морамо да будемо на нивоу. Не смемо да идемо испод тога – насмејао се Ђорђевић, па додао:
– Барем сам ја то себи тако зацртао. Имам своју мисију. Ово сам и узео због тога што, чини ми се, могу да видим где ће овај клуб бити за две године. То је оно што ми је циљ.
Сале Национале је човек са више циљева.
– Репрезентација је апсолутно моја најважнија професионална мисија. Од тренутка када сам преузео тај посао до дана када будем радио. Сјајна честитка ми је стигла и од Салета Даниловића, бившег Виртусина, феноменално! Између осталих, наравно, свима им се захваљујем на честиткама. На нама је да направимо добар план...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.