Legenda Jugoplastike, rođeni Beograđanin, sada skuplja boce po Splitu da bi preživeo

7

Potresnu priču o Mihajlu Manoviću, jednom od legendi Jugoplastike, donela je „Slobodna Dalmacija”

FOTO: Beta/AP

Šezdesetih godina prošlog veka rođeni Beograđanin Mihajlo Manović, dobio je ponudu da košarkašku karijeru nastavi u Splitu, tada verovatno ni ne pomišljajući da će dugo, dugo ostati stanovnik ovoga grada.

A i ako je o tome razmišljao, svakako nije o onome što će ga sačekati u gradu na Jadranskom moru. Sada, da bi preživeo, skuplja boce po Splitu...

Bio sam „enfon teribl” svoje generacije, dečko kojem se smeši velika sportska karijera, koju sam i ostvario. Moj je uzlet započeo kad sam, kao šesnaestogodišnjak, nakon igranja u prvom timu „Radnički” prešao u redove KK „Split”, koji je 13. januara 1968. odlukom Gradskog komiteta SK Jugoslavije postao „Jugoplastika”, jer je istoimeni proizvođački div postao službeni sponzor kluba. Pre toga bio sam u Splitu samo dvaput: jednom na proputovanju, to jest pre nego što sam se ukrcao za Badiju na Korčuli, i jednom na utakmici s „Radničkim”kazao je Manović u intervjuu „Slobodnoj Dalmaciji”.

Potom je objasnio zašto je izabrao baš Split:

Split je za mene bio „cvit Mediterana”, san koji mi se ostvario na najlepši način: ej, mlad, s dobrim ugovorom, i pun entuzijazma pod koševima! U mojoj su generaciji igrali velikani poput Damira Šolmana, Kreše Ćosića, Dragana Kapičića, svi zlatnim slovima ispisani – priseća se svojih splitskih početaka Manović, danas beskućnik bez osnovnik sredstava za život.

Manović je u ispovesti „Slobodnoj Dalmaciji” nastavio svoju životnu priču:

Nakon što sam zaigrao za reprezentaciju Srbije za Kup republika u LJubljani, što je bio filter za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije, zapazio me trener „Zadra”, pokojni Enzo Soviti, te pozvao u „Split”, gde se upravo i on angažovao kao pomoćni trener uz glavnoga, Branka Radovića. Moj je transfer amenovao tadašnji predsednik kluba Ivo Gudić, i tako je krenulo...

Pričao je dalje Manović o nedaćama koje su ga potom dočekale u Splitu, ali i o ratnim godinama:

Moj Jovan, tada učenik sedmog razreda osnovne škole „Vlado Bagat”, izbačen je iz škole i kluba gde je igrao za mlade kadete. Danas kad pitaju: „gde si bio devedeset i prve?”, moj je odgovor jednostavan i pošten: morao sam otići, ostaviti stan, svoju prošlost, najlepše godine u Dalmaciji. Jovan i ja otišli smo u stan mojoj staroj majci u Beograd, te smo živeli u zajednici s njom i mojoj sestrom i njenom familijom. Snašao sam se opet, morao sam, mada mi se dogodila teška ironija: u Splitu sam bio „četnik”, u Beogradu „ustaša”. Ipak, 1994. postajem trener prve ekipe BASK-a, te sportski direktor. Primao sam platu, živeo, sinčić je rastao i sve se nekako opet posložilo. No, moj život je iz temelja promenila tragedija koju ne bih poželio ni najgorem neprijatelju. Sina su mi ubili 2007. godine, kad je bio na pragu tridesete, a ja imao pedeset i osam - kazao je Manović, koji potom nastavlja:

Znate kako kažu, da jedna nevolja nikad ne dolazi sama; e, pa ja sam školski primer. Teško sam se razbolio, operisao karcinom bubrega, žuči i dvanaesterca, te skoro umro od sepse. Tada mi je doktorka u Beogradu rekla da sam sepsu preživeo kao medicinski fenomen, a to jedino mogu zahvaliti snažnom sportskom organizmu koji je pregrmio ono što drugi ne bi mogao. Otišao sam u penziju, majka je preminula, stan u Beogradu je pripao sestri koja je takođe preminula, a njezina deca su ga prodala. Ostao sam sam, bez ičega; danas mi je jedina nekretnina u glavnom gradu Srbije sinovljev grob na Bežanijskoj Kosi, koji pohodim dvaput godišnje jer je autobuska karta od osamdeset evra preskupa za nekoga ko ima penziju sto evra kao ja.

Posle svega, Manović je izabrao da nastavi da živi, od 2016. godine ponovo u Splitu.

Kao što sam rekao, još sam šezdesetih godina izabrao da postanem Splićanin, jer mi je taj grad najviše radosti dao. No, ojađen sam što danas zaključujem da me moj klub posve zaboravio: ono što sam njemu dao, blista i dan-danas, a ono što je meni dano, zauvek mi je oduzeto. Dakako, izgubio sam stan na Bačvicama i imam nikakve izglede da dobijem ikakav zamenski; zamislite, nudili su mi da se preselim u Knin. U Knin! Svaka čast Kninu, ali moj je život ostao u Splitu. Mladost, zasnivanje familije, prijatelji. Bio sam, moram reći, u kratkom braku i u Beogradu. Suprugu sam upoznao grob do groba, tamo gde počiva moj sin u blizini je pokopana i njezina kćer. Spojila nas je ista nesreća, ali brak nije opstao; uprkos tome, zahvalan sam joj što ona i danas pogleda na grob mog Jovana i počupa korov, a meni nekad autobusom pošalje lekove za dijabetes. Nije strašno, držim ga pod kontrolom.

Manović još dodaje:

Danas sam, premda beskućnik i sa penzijom koja mi nije dovoljna za život, zadovoljan čovek. Skupljam boce, imam prijatelje, imam šta da pojedem, a za smeštaj se snalazim. Znate šta? Nije mi do kafića ni izlazaka, ali volio bih da mogu da idem u teretanu, da mogu da je platim. Još u meni, znate, kuca sportsko srce! I u pozorište bih voleo da idem češće, ali tu se ne mogu požaliti, jer me ponekad prijateljica pozove kad ima ulaznice. Volim kulturu, volim Split, more, duge šetnje Žnjanom i kupanje u večernjim satima, leti posle dugog vrućeg dana, kad se prethodno dobro nakrcam bocama. Nije me sramota, to je život. Takav kakav je, moj je.

Komentari (7)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
nemam pojma

Mi nešto stariji se sećamo igri Manovića. Igrao je pleja za Jugoplastiku uz Ratu Tvrdića, bio vrlo preciznog šuta iz daljine, sa visokim lukom, vrlo kreativan i lucidan, ali kratkog fitilja. Znao je da napravi gužvu na utakmici, to mu je odmoglo u karijeri. I što je bilo neobično, to se dešavalo u utakmicama protiv beogradskih timova najčešće. Bio je dugokos, delovao kao neki roker, umetnička duša.

Odgovori
Жељко Павловић

Ја сам укиселио кацу купуса!

Odgovori
THE COMSAT ANGELS

Izvanredan je bio igrač.Tudor ,Grašo,Manović,R.Tvrdić,L.Tvrdić,Prug,Šolman itd Odlična ekipa ali mi je nerazumno da si toliko propatio i da si radi ustaštva morao napustiti Split i doći u BG.I novine su pisale o tome devedesetih,ali bez uvrede vjerujem da si promjenio vjeru ili je nisi ni imao.To je autosuicid dragi Manoviću što si ti uradio.Ostao si kod dželata a na svoje si pljunuo.Čudne su ljudske sudbine i nebih poželio nikome to što ti se izdešavalo,ali neki đavo u tebi je htio da te nagovori da ostaneš u gradu đe je Lora.Svaka ti čast i tebi i Boriši Đorđeviću i Jelikiću i još mnogima kome patriotizam ne predstavlja ništa.Vjerujem da će ti tvoji Splitski prijatelji naći neki posao i da te neće baciti u more kao igrača Zvezde Kralja.Zašto si dolazio u BG kada ti je spalato miliji od Srbije.A zamisli ti da živiš u Kninu.Ti taj naučnik.Uzmi jednu bocu ili flašu pa stavi neku cedulju u nju.Možda ta boca doplovi do BG i donese nam neku radosnu vijest.Ta divna splitska noć ...

Odgovori
ćela

Toga su zvali "cvrca" , bio je veći hrvoje od svih igrača tadašnje Jugoplastike . Redovno je pravio s..nje , kada su igrali protiv Zvezde , ili Partizana ???

Odgovori
Lekler@THE COMSAT ANGELS@Ćela

I ja se sećam Mihaila Manovića iz igračkih dana! Komentar pod ”THE COMSAT ANGELS” je izvanredno napisan i podržavam svaku reč u njemu! Takođe je sve živa istina što je napisano I u komentaru pod “Ćela”!

Odgovori
Branko

Sram vas bilo, ne vazi za "nemem pojma", vec za ostalih cetvoro "patriota". zbog takvih kao sto ste vas cetvoro, Srbija je izgubila Kosovo i Bog zna sta je dalje ceka, jer takvi kao vi, nikada necete maknuti ni prstom, da bi ucinili bilo sta, a laprdnje na portalima i patriotizam iz fotelje su vam naj jace karakterne osobine. Sram vas bilo.

Odgovori
Stršljen

Pa prošao je onako kako je prošao, hteo je da bude veći ustaša od hrvata pa nek mu uspeo je.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru