Андреас Заглис, млади грчки адвокат који је на месту генералног секретара ФИБА наследио покојног Патрика Баумана, јуче је први пут изашао пред медије. Мада је годинама члан кошаркашке породице, разумљив је био његов „тајм-аут” до премијерног обраћања. Јер, пред њим су бројни, нимало лаки задаци, али и огромно наслеђе које су му оставили Борислав Станковић и Патрик Бауман.
- Баш сам јуче разговарао са „шефом” - почео је Заглис причу о „чика Бори“. - Видели сте доле на зиду фотографију чувеног руковања, тренутка кад су Станковић и Штерн променили ток светске кошарке. Био је то почетак партнерства, које многи сматрају најбољим моделом сарадње америчког спорта и међународних организација.
Колегијално са Бертомеуом
Једна од тема за коју влада највећа знатижеља су односи ФИБА и Евролиге, тачније начин за превазилажење тренутне, врло замршене ситуације.
- Као што знате нисам на ову позицију пао са неба, годинама сам у ФИБА, био сам део већине разговора. Однос Бертомеуа и мене је колегијалан, обојица смо адвокати. Морамо да имамо одређен ниво кооперације. Он и сада постоји, али кроз дијалог морамо да дођемо до тога да буде виши. Више од тога не бих коментарисао, што не значи да убудуће нећемо бити транспарентни као и до сада. Напротив.
На састанку са новинарима из целе Европе, на коме је Журнал, једини са Балкана, имао ексклузивну позивницу, генерални секретар ФИБА је нагласио и чика Борине заслуге за развој међународних клупских и репрезентативних такмичења.
- Вилијем Џонс им је поставио темеље, али су у време Станковићевог мандата такмичења доживела експоненцијалан раст. Имао је јасну визију и направио изузетну синергију клупских и првенстава државних тимова - рекао је Заглис, изражавајући жељу да се синергија на том пољу поново успостави.
Причу о пиониру наше кошарке, деценијском носећем стубу међународне кошаркашке организације, закључио је речима:
- Не знам да ли сви присутни знају да Станковић дан данас долази на наше конгресе и састанке Централног борда. Не само да долази, већ активно учествује!
Бираним речима, дрхтавим гласом, причао је и о пријатељу који је прерано напустио кошаркашку и животну сцену.
- Да није било Патрика, не бисмо данас седели у овако репрезентативном кошаркашком здању, не би кошарка била једини спорт који је успео да добије још једну дисциплину на Олимпијским играма, нити би „3 на 3“ био толико развијен. Мислим да ће вредност његовог учинка и визије бити потпуно сагледива тек за деценију-две.
Говорећи о циљевима приоритет и највећи изазов у краткорочном периоду је Светско првенство, а на дуже стазе...
- Мисија ми је да кошаркашка фамилија буде највећа спортска заједница на свету. Потенцијал поседујемо, надам се да ћемо то у догледно време и остварити.
Опширан разговор са функционером, за кога с правом кажу да је пред њим “будућност” можете да прочитате у недељном броју Спортског журнала.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.