Не очекујете да пошта која на ваш мејл стигне из Кошаркашке лиге Србије пробуди успомене и попут времеплова „баци” вас више од две деценије уназад. На дане кад кошаркашки новинари уторком пре подне нису ни под разно желели да пропусте „брифинге” у ЈУБА лиги, која се тих дана налазила у Београђанци.
Сусрети са Радомиром Шапером нису били пуко информисање о последњем колу, казнама, терминима утакмица... За оне који су хтели да чују професор је у тих шездесетак минута имао предавања из којих се могло много научити. О кошарци, али и животу.
Писмо његових наследника из Сазонове, којим су професору одали почаст за пут који им је утабао, преносимо вам у целини:
- Са огромним поштовањем сећамо се професора, једног из квартета утемељивача југословенске кошарке. Био је човек који је живео за кошарку и дао јој је све, а својим визионарским радом и прогресивним идејама имао је немерљив допринос у развоју и унапређивању кошарке, пре свега њене организације.
Кошарка је најбољи „производ” који је Југославија дала у било којој области рада и стваралаштва. Произведено у Југославији - била је у кошаркашком смислу гаранција квалитета, систематичности, напорног рада, али и одмерености... Ништа што је долазило из Југославије није било толико цењено у европским и планетарним размерама, као кошарка.
Професор Шапер је обављао све најзначајније послове и задатке и у југословенској, европској и светској кошарци. Био је председник Кошаркашког савеза Југославије, генерални секретар, неколико пута је био први човек Кошаркашке лиге Југославије. Годинама је био други човек светске кошаркашке организације ФИБА и председник Техничке комисије, као њеног најзначајнијег органа. И ту је професор Шапер, непогрешиво гледао у будућност и бирао најбоље правце даљег развоја кошаркашког спорта.
За огромне заслуге које је имао додељена су му највиша признања КСЈ и ФИБА, a ФИБА је 2000. године установила и награду „Др Радомир Шапер” и на тај начин му постхумно одала велико признање за све што је учинио за кошарку.
Неизмерно смо захвални професору Шаперу за све што је учинио за кошарку, којој је посветио цео живот, сву заоставштину коју је као кошаркашки радник, заљубљеник у ову игру оставио не само српској него и светској кошарци.”
И они који се у већини ствари не слажу са Небојшом Човићем, морају да му одају признање за то што је давне 1995. године вратио Радомира Шапера домаћој кошарци.
- Велико ми је задовољство и част што сам сарађивао са професором и могао пуно тога да научим. Дао је огроман допринос стварању најбољег производа на просторима бивше Југославије, још увек најбољег и на просторима Србије. Било је и тренутака кад се нисмо слагали, али код инжењера је нормално да се у у једном тренутку не слажу, а после извесног времена кад се нађу увек нађу компромисно решење у обостраном интересу. Ради се о изванредном дивном човеку који не недостаје само српској и некадашњој југословенској кошарци, такав човек недостаје светској кошарци – почео је причу Човић.
Председник Звезде истиче да је професора упознао 1994, те да је први корак интензивне сарадње био 1995. године, кад је био градоначелник.
- Уз помоћ Шапера, Боре Станковића, Небојше Поповића и Ранка Жеравице успео сам да дођем до позиције да пробијемо санкције и блокаду како би наша репрезентација играла 1995. године на Европском првенству у Атини. Бора и Раша су на међународном плану урадили велики посао.
Подсећајући на резултат у Атини и прославу на балкону Скупштине града која је постала традиција, Човић је наставио:
- После тога професор Шапер и ја смо сарађивали око визије како поставити КС Југославије у тим временима, онда смо ушли у пројектовање, спровођење и реализацију тога. Кад сам постао председник инсистирао сам да на томе да Шапер, Бора и Небојша буду у Управном одбору тадашње организације. То се показало изузетно значајним, јер они су препуни искуства, фантастично су добро пројектовали будућност. Заједно смо успели да урадимо реорганизацију и рационализацију савеза.
Подсетио је на нерационалне дане кад смо у Првој лиги имали 32 клуба.
- Замолио сам професора да постане комесар ЈУБА лиге у време кад је владало велико неповерење, које су пратиле огромне тензије. Условио је прихватање променама једног броја судија. Раша је био инжењер, а то су људи који конструктивно раде 24 сата. Направио је огроман искорак у пројектовању целог система наше кошарке, ауторитетом је успео да заустави неповерење и лига је профункционисала – закључио је Човић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.