Марко Симоновић је носио дрес Хемофарма две сезоне, од 2006. до 2008, али га живот и каријера сваке године воде у Вршац. По принципу, како у шали воли да каже:
- Оданде си одакле ти је жена.
Ни овога лета, град под Кулом није заобишао. У њему је почео и припреме са Зенитом за наредну сезону. Ту га је и затекао позив из редакције „Журнала”. После тренинга, док се опуштао и шетао добро познатим улицама.
Био је то идеалан тренутак да са сјајним крилом отворимо све актуелне теме. Разговор смо искусним крилом почели смо питањем како је провео лето без великих репрезентативних обавеза, практично прво од 2014. и Светског првенства у Шпанији, када је почео да гради сада већ сјајну каријеру у државном тиму.
- После тог прозора са репрезентацијом 2. јула, имали смо паузу од пуних месец дана. Искористио сам то да коначно отпутујем на дужи одмор са породицом и проведем више време са најближима. Након тога сам почео полако са тренинзима и ево већ десетак дана сам на припремама са Зенитом - рекао је наш ас.
Иза Симоновића је прва сезона у Русији, после две фантастичне године на Малом Калемегдану. Како сам каже, била је добра, иако увек може боље.
- Од мене су се тражиле неке друге ствари, на терену и ван њега. То сам радио максимално, а продужетак уговора јасно говори да су у клубу задовољни како сам то одрадио. Имам супер сарадњу са свима и стварно сам задовољан како све функционише.
Излети из Санкт Петербурга и клупског живота, били су ти, сада већ фамозни, ФИБА прозори који су направили тоталну збрку у свету кошарке.
Када говори о Србији за Симоновића не постоји обавеза, већ само част и понос. Али ни такав приступ му не помаже да сагледа пуно добрих ствари у начину на који су организоване квалификације за Светско првенство у Кини.
- Са прозорима је дошло до пада квалитета. Готово да нема репрезентације у којој играју сви најбољи. А, ако не играју најбољи, не видим шта је поента свега тога. Све то може да доведе и до апсурда, да нека репрезентација са великим именом и квалитетом остане без пласмана на Светско првенство. А при томе да има много играча у НБА или најјачим европским клубовима. Они не могу да се одазову и то је велики проблем. Имамо сада пример Хрватске која лоше стоји или европског првака Словеније која је баш у тешкој позицији. Наша срећа у свему томе је да имамо велику базу играча, па успевамо то да компензујемо. Али то није поента. Већ да репрезентације буду оно најбоље што земље имају. Да не причамо сада колико наши клубови испаштају. Таман ухватимо неки ритам и дође нека пауза. То мора да се решава.
С обзиром да је његов Зенит прошле сезоне играо Еврокуп, Симоновић је био један од ретких који је могао да се одазива позивима Александра Ђорђевића.
- Док селектор сматра да сам потребан екипи и док мислим да могу, ја сам ту, на располагању Србији. Када из неког разлога не будем више могао, одмах ћу се повући и то је то. Нема ту неке претеране филозофије.
Све оно што је Симоновић дао Србији, почев од универзитетског злата и сребра, преко светског и олимпијског сребра, па до начина на који испуњава своје обавезе, огледа се у капитенској траци коју је добио током квалификација.
- Бити капитен таквој кошаркашкој громади као што је Србија и тим фантастичним момцима је огромна част и обавеза. То сам тако доживљавао и када сам носио траку универзитетске селекције. Капитен мора да буде пример, да подметне леђа када се деси нешто лоше, да буде нека врста споне између струке и играча, па и да се склони када је све добро. Трудим се да све то радим и то најбоље што умем. Вероватно то може боље, али дајем све од себе. Сале ми је указао велику част. Поносан сам и захвалан на томе.
Србија је прву фазу квалификација завршила са скором 4-2 и тренутно се налази на трећем месту у групи, иза Немачке и Грчке. Други круг и шест нових мечева почињу 13. септембра најпре гостовањем Грчкој, а онда три дана касније у Београд стиже Естонија.
- Три екипе из групе иду даље и имамо добре шансе. Међутим, не само да не смемо да се опуштамо, већ морамо да будемо изузетно опрезни. По свему судећи, ми ћемо ући у борбу са Израелом који није нимало наиван. На крају крајева, видели смо и да су са младом репрезентацијом освојили европско злато. Доста раде, доста улажу и ништа није случајно. Поготово што са њима играмо у новембру и фебруару и ко зна ко ће тада моћи да се одазове - истакао је Марко Симоновић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.