Расхладни ходници Основне школе “Вук Стефановић Караџић” у Добоју, врата модерне фискултурне сале широм отворена, а из ње допире добро познати звук сусрета лопте и паркета, шкрипа патика… кратак тајац и нови сусрет – лопте и мрежице, понекад обруча. Улазимо, а под кошем добојски горостас, шампион НБА лиге с Голден Стејт Вориорсима, односно Европе са Реал Мадридом.
Огњен Кузмић, центар “краљевског клуба” и репрезентације Србије, у родном граду спроводи финиш опоравка од повреде предњих укрштених лигамената. Зауставља индивидуални тренинг и срдачно се поздравља. Колеге Александар Колунија са РТРС-а, сниматељ Радивој Рудић и репортер Журнала.
- Добро дошли и хвала вам – културно се обраћа Кузмић.
На левој нози јасни ожиљци од сложене операције, Кузмић пресвлачи мокру мајицу, брише зној са лица и почиње причу:
- Немате појма људи колико сам се зажелео кошарке, једва чекам да заиграм поново. Девет месеци пауза траје. Мени се чини читава вечност. Толико сам одсутан с паркета, а кошарка ми је све. Требало је то издржати.
Звали га Никола Жигић
Огњен Кузмић је рођен 16. маја 1990. године у Добоју, а мало ко зна да је спортску каријеру почео као фудбалер. Због висине су га звали Никола Жигић.
- Фудбал је био моја прва љубав. Играо сам у некадашњем прволигашу Републике Српске “Никос Канбери” из Руданке, то је предграђе Добоја. Онда сам видео да ми је кошарка ипак ближа, по свему, па сам променио спорт. И ето ме, ту сам где сам сада – каже Кузмић.
Искрено, из срца. Нема шта. Као што увек прави спортисти и знају и умеју… Кузмић наставља:
- Мислим да сам превазишао и страх. Сада је све у најбољем реду. Не осећам последице тешке повреде. Све вежбе и покрете радим без бола. Али… Није ми још увек глава у потпуности чиста после свега. Остају заувек трауме. И ружно сећање. Ожиљци који подсећају. Победићу и ову неприлику у својој каријери. Вратићу се много јачи и спремнији, за Реал Мадрид, а поготово за Србију!
Због повреде је пропустио Светско првенство у Шпанији 2014. године, али је наступао за Орлове 2015. и 2017. године на европским првенствима. Пре тога је одбио позив Кошаркашког савеза БиХ.
- Та освојена медаља у дресу Србије је за мене најдража иако није најсјајнија. Поносан сам на сребро из Истамбула – каже Огњен Кузмић.
На питање који му је шампионски прстен дражи, амерички или европски, одговорио је уз осмех:
- Оба. Подједнако. То су два сјајна успеха, титуле које се памте иако се нисам баш наиграо ни у Голден Стејту ни у Реал Мадриду, али сада иде нова ера, надам се да ћу после повреде бити много бољи и јачи. Бити најбољи у Америци и Европи су успеси по којем вас људи памте.
У родном граду боравиће до недеље. Онда следи пут за престоницу Шпаније. Људи из Реал Мадрида су у сталним контактима са Кузмићем, који даље истиче:
- Причам често с људима из клуба, интересују се о мом здравственом стању, дају ми одређене упуте на путу рехабилитације. Предстоји ми још месец дана рада у режиму мадридског великана и онда ћу да будем потпуно спреман за изазове у новој сезони. Десет месеци паузе је велик период, али моја воља за кошарком није убијена. Напротив, још је већа.
Најлепше у Грабовици
“Кошаркашко преваспитање” Кузмић је имао у Школи кошарке “Финдо” из Добоја, и сада се сећа својих почетака.
- Из Грабовице сам, села десетак километара удаљеном од Добоја. Ту ми је најлепше, уз породицу. Осећам се најкомотније. Мој животни почетак на селу са свим чарима које оно носи и данашње тренутке у свету спорта мало ко може да разуме и упореди. Али, мислим да је то најисправнији пут јер на њему човек види и спозна све стране живота и искушења. А “Финдо” је и дан-данас као члан моје породице – искрен је Огњен Кузмић.
Репрезентација Србије је незаобилазна тема о којој Огњен Кузмић каже:
- Разговарао сам са селектором Александром Ђорђевићем недавно, причали смо отворено о свему, моја жеља је да поново играм у репрезентацији. Да ли ће то бити сада у септембру у квалификацијама или ћемо мој повратак у Орлове одгодити за следећу прилику видећемо. Биће све у интересу Србије. Имам велику подршку и од селектора, стручног штаба, саиграча у репрезентацији. То ми много значи. Јача ме и тера да се вратим. Нисам рекао још све оно што сам као кошаркаш планирао.
У сали Основне школе “Вук Стефановић Караџић” случајни житељи Добоја који су дошли да тренирају и буду у друштву српског репрезентативца понели су са собом лопте и чекали на ред… да добију аутограм. Поздравили смо Огњена и пожелели му све најбоље.
- Даће Бог, биће све у најбољем реду. Радоваћемо се још дуго заједно. Хвала вам – у маниру лепо васпитаног човека рекао нам је на крају Огњен Кузмић.
Још нисмо напустили салу, а аутограми су почели да се деле…
- С Богом останите и све најбоље – рекао нам је Кузмић.
Из свега може се само једно закључити: свака извојевана победа, поготово када се човек налази у животном искушењу, је најдража и највећа. Истинско богатство! Због тога и у добојском насељу Пијескови, на новоизграђеном модерном терену који носи назив по српском репрезентативцу стоји јасна порука Огњена Кузмића свим суграђанима који дођу да убацују лопту кроз обруч: “Никад не смијете одустати. Побједници никад не одустају. А људи који одустају никад не побиједе!”
Савршено јасно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.