Oрлови - чувари части и угледа

0

Ми смо најбоља кошаркашка нација на свету иза Американаца и то ни у једном тренутку нико од нас не сме да занемари – каже најискуснији члан државног тима

ФОТО: Д. Жарковић

Репрезентација Србије ће се у Новом Саду комплетирати 25. јуна када стигне и Бобан Марјановић, последњи кандидат са ревидираног списка жеља селектора Александра Ђорђевића.

И из српске Атине, са обала Дунава, пут Грузије, на прву од две последње утакмице трећег прозора квалификација за Светско првенство у Кини, отићи ће 12 момака предвођених Марком Симоновићем, капитеном и најстаријим чланом државног тима (рођен 30. маја 1986. у Приштини). Пре тога су на програму две затворене тренинг утакмице са Ираном, прва је била синоћ у Футогу, друга ће бити у суботу у СПЦ Војводина.

Орлови од када је Сале национале преузео бригу о вама, су ретко избивали из Београда, Новосађани су готово и заборавили када су вас последњи пут видели.

- Били смо последњих година у Нишу, Вршцу, Краљеву...сада смо у Новом Саду. Ту смо тек један дан, особље у хотелу је веома љубазно, сви се труде око нас. Види се да им је драго што смо им у гостима – примећује Симоновић.

Новосађани су Вас се зажелели, имате ли прилике да то осетите на улицама?

- Стигли смо у среду, касно поподне тренирали, вечерали, у четвртак смо пре подне опет тренирали, увече играли са Ираном... Мало је слободног времена, иза нас су напорне сезоне и трудимо се да сваки слободан тренутак искористимо да се одморимо. Дакле, овде смо због рада и одмора, то су наше једине две преокупације.

Из Вас говори капитен?

- Велика је одговорност на мени, признање, поверење које сам добио од селектора Ђорђевића и хвала му на томе. Морам на сваком кораку да дајем пример, и на терену и ван њега. Ми смо најбоља кошаркашка нација на свету иза Американаца и то ни у једном тренутку нико од нас не сме да занемари. И у спортском и у људском смислу ми морамо да будемо оличење најбољих. Да емитујемо најлепшу слику о кошаркашкој репрезентацији Србије.

Како се осећате као најстарији у тиму?

- У друштву младих осећам се као дечак. У овом саставу са Недовићем сам репрезентативац са најдужим стажом и ми са највише искуства смо ту да помогнемо млађима и новајлијама да се што боље уклопе у национални тим.

Знате ли их од раније?

Кога нисам знао упознао сам кроз прва два прозора.

Марко Симоновић је пример човека који се никада не предаје. Од талентованог дечака, обично прекобројног у млађим селекцијама за велика такмичења, стигао је до статуса капитена репрезентације Србије. Многи од оних који су били испред њега у међувремену су заостали и изгубили се. Ето путоказа за оне у јуниорском узрасту који размишљају којим путем ићи даље...

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру