Морао је Бобан Марјановић да напусти Детроит како би поново имао барем шансу да избегне да му такмичарска година траје 82 лигашке утакмице.
Док читате ове редове, знаћете колика је вероватноћа да ће у томе успети, јер су Клиперси гостовали Јути у мечу у којем су, као и у сваком од последња четири, морали да победе да би се надали плеј-офу.
У супротном, сезона за Марјановића и Милоша Теодосића је готова. Другим речима, биће одморнији за трећи прозор квалификација за Светско првенство, можда и најважнији на комплетном путу Србије ка Кини.
– Ако будем у прилици да играм за моју земљу овог лета, сигурно ћу бити ту. Важно ми је да играм за Србију, волим да представљам моју државу. Кад год имам могућност да играм, ту сам. Хоћу да помогнем репрезентацији и у будућности, један од циљева у каријери ми је да играм још много година за Србију – рекао је Боби за званични сајт ФИБА.
Од преласка из Детроита у Клиперсе, Марјановић је одиграо 14 утакмица, а исто толико преседео у тренерци.
Ипак, његов допринос игри из Лос Анђелеса је неупоредиво већи него што је био случај у Граду мотора. Истовремено је стигао да прати и утакмице Србије у прва два „прозора“ квалификација.
– Екипа је значајно промењена у односу на претходне године, али ми имамо много талентованих момака, бројне опција које могу да се домогну првог тима, тако да без обзира на све знам да можемо да се боримо. Наша група је веома тешка, са Немцима и Грузијом који су играли на прошлом Евробаскету, али и Аустријом која иако нема ниједну победу, умало није победила Србију.
Уколико Немачка меч у Београду дочека са скором 5-0, а Србија победи Грузију, Орлови ће морати да славе са више од шест поена разлике да би у наредну фазу ушли са првог места, односно што је још важније, да би имали предност у односу на Панцере у случају евентуалног круга на крају квалификација.
– Сигуран сам да момци желе да заврше на првом месту. Следеће две утакмице, против Немачке и Грузије, биће кључне. Ако добијемо Грузију, последњи меч ће бити као финале за прво место.
Орлови имају сребра са три од последња четири велика такмичења (на сва четири су играли бар у полуфиналу). Марјановић верује да то није највећи домет ове селекције.
– Можемо да се такмичимо са најбољима на свету, што смо и радили. Али имамо још много простора за напредак, спајамо слагалицу да би Србија била што дуже на врху. Напредујемо и сигуран сам да најбољи дани тек долазе. Имамо потенцијал да направимо фантастичне ствари, бићемо још бољи јер имамо играче и таленат за то. Борба за медаље ће бити тешка, али ми желимо да будемо у њој као што смо били на претходним такмичењима. Када представљаш Србију мораш да играш са срцем и оставиш све на терену. Велики је понос носити тај дрес а сви желимо да наши сународници буду поносни на нас.
Разлог таквог поноса лежи у одрастању уз успехе претходника. Иако је Боби као потенцијални репрезентативац гледао и сјајну Ђорђевићеву чету пре него што јој се придружио прошлог лета на Евробаскету, сећа се и великих резултата из „прошлог времена“.
– Добро памтим Светско првенство 2014. и како су се момци борили на највишем нивоу. Сећам се и ранијих такмичења, рецимо 2002. године, када је игран веома занимљив турнир са великим изненађењима. Југославија је победила и сећам се колико су људи били срећни и поносни, а успех тих момака.
Марјановић из тог разлога жели да буде део тима који ће прво изборити пласман на Светско првенство 2019. у Кини, а потом тамо напасти медаљу.
– То такмичење може да буде веома изједначено. Све је више тимова који имају квалитет да се боре за медаљу, изненађења су могућа. Биће то велики догађај за кошаркашки свет.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.