Хајде баш да не кажемо бламаже, али изненађујућег, готово сензационалног пораза, ако се погледа кошаркашки реноме и рејтинг противника у Бечу, сигурно. Јер би дежурни критичари брзо заборавили на кога селектор Александар Ђорђевић није могао да рачуна.
Али, баш та ситуација је и родила Аврамовића. Тешко да би за њега било места у репрезентацији да није дошло до сукоба ФИБА – Евролига. Међутим, он је и овако младић ван клишеа, чији пут развоја и афирмације готово да је оригиналан, нема упоредника или паралеле са вршњацима из Србије.
Прво ћемо о тој тројци којом је Србија победила Аустрију са 82:81. До краја је било нешто више двадесет секунди, Орлови су заостајали два поена, а онда се лопта одбила до играча који је посебно у четвртом периоду иако дебитант имао највећу иницијативу, при томе је и погађао али и грешио.
Шутнуо је левицом са осам метара и – погодио. Нема та тројка тежину Ђорђевићевих, али ће се сигурно памтити.
- Нисам се ни мало уплашио, поготово када ме је Сале национале ободрио речима „узми лопту и слободно играј“. Кад ми је то рекао нисам могао да се повучем, нападао сам без страха, нисам размишљао о последицама – почео је причу јуче из Варезеа Алекса Аврамовић.
Тројку још нисте споменули, да је нисте убацили били бисте у кожи Србије.
- Сале је стајао иза и док је лопта путовала ка мени, викнуо је „дижи је“. Послушао сам га, шутнуо, нашао се на паркету, видео да улази без коске, као кап. Само ми је било на уму да одбранимо напада Аустријанаца па да можемо да се радујемо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
