Са мини турнеје по Немачкој и Аустрији и две утакмице у Франкфурту и Бечу репрезентација Србије донела је у Београд једну победу и већ закорачила у други круг квалификација за Мондобаскет. То је говор бројки, чињеница, али оно што ће дуго памтити сви у нашем државном тиму то су узавреле емоције проистекле из пријема, односа и подршке наших људи на привременом раду у иностранству. Орлови су се осећали као у свом топлом гнезду.
Да је неко неупућен ушао у дворану Швехат у недељу вече или у Фрапорт у петак, помислио би, кад би чуо навијање, да се игра негде јужније, у Србији. Амбијент и атмосфера, српске заставе и транспаренти сведочили су да је на трибинама много више симпатизера гостујућег него домаћег националног тима.
И на крилима тих наших људи је и дошло до преокрета на „лепом плавом Дунаву“. А, замислите да нисмо победили, колико би само наши људи били тужни кад су јуче стигли на посао и разменили по коју реч о утакмици са својим колегама Аустријанцима.
- Не дај боже да смо изгубили у Бечу, не знам како би смо погледали наше земљаке у очи. Направили су дивну атмосферу, посебно емотивно је било у Бечу – испричао је тим менаџер нашег државног тима Небојша Илић, који је јуче прославио 50. рођендан.
Илија Ђоковић, бек Борца и једини из КЛС, одиграо је четврти меч за сениорску репрезентацију.
- Селектор Ђорђевић мисли да заслужујем позив, на мени је остало. Да тренирам још више. Већ размишљам о Борцу, амбиције су велике, а ја сам сад пун самопоуздања. Није лако играти против Немачке, а прошао сам и то. А тек како је било лепо у Бечу, од 3000 посетилаца 2700 је навијало за нас. Уживао сам.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.