Денијел Пејџ: Добро је вратити се, идемо у Кра-гу-је-вац

Речју, срећна, јер је поново ту. Баш таква је Денијел Пејџ ушла у хотел „Сити код“, међу пријатеље. Неке од њих баш дуго није видела.

Американка која је све у Србији брзо купила односом према дресу са државног тима, па и жељом да научи химну „Боже правде“ – на крају је и научи, начином на који је играла за репрезентацију и уткала себе у највеће успехе, опет је међу најбољим српским кошаркашицама.

У понедељак је, заједно са 12 стандардних репрезентативки, обавила прегледе и тестирања. Није тренирала, али није се ни задржала у Београду.

– Идемо у Кра-гу-је-вац... – полако је говорила, трудећи се да не погреши.

– Још морам да радим на мом изговору – додала је уз осмех.

Тако смо пре кошаркашких тема, прошли „опште”. Како сада стоји са српским језиком, уопште, питамо? Климање главом, као да јој је непријатно што је заборавила, каже.

– Не баш тако добро.

Али, понудила је оправдање.

– Нисам ни имала толико прилика да причам.

Сада ће имати. Паузу у првенству провешће код Јелене Миловановић у Крагујевцу, биће на окупљањима репрезентације током године, а недавно је стигла и у Шопрон, клуб у коме су је дочекале Миловановићева, Александра Црвендакић и Тина Јовановић.

– Добро је вратити се, поново видети све девојке и тренере – причала нам је Пејџ.

Додала је:

– Била сам узбуђена и срећна кад сам добила позив да дођем. Очигледно је да ме још желе овде. Задовољна сам због тога.

Прошлогодишње Европско првенство је прескочила због операције колена.

– Стварно сам желела да играм и тада. Била сам на рехабилитацији и почетак припрема је био баш близу мог повратка. Да сам имала још само један месец, мислим да бих била спремна.

Каже да је пратила Европско првенство у Чешкој. Жао јој је што се тако завршило.

– Нажалост, није ишло како смо желели. Било је чудно да гледам тим, а да ја нисам тамо.

Сада све креће испочетка, од Европског превенства у Београду. Да ли ће овог пута моћи да се рачуна на њу?

– Надам се! Ако колена издрже, волела бих да будем део тима. Сјајно је што имамо прилику да играмо у Србији, пред домаћим навијачима. Волела бих да будем ту. Надам се да ће моја колена „сарађивати”.