Позив из Куће кошарке у Београду му је стигао после повреде колена капитена Орлова Милана Мачвана - већ су му оперисани предњи укршени лигаменти у Аугсбургу - и са задовољством је прихватио шансу да се опроба у најдражем дресу. Тиме ће на своју иначе прилично богату интернационалну каријеру ставити и национални жиг.
- После повреде Мачвана у композицији репрезентативног тима се отворило место на тој позицији, а Стеван Јеловац по мишљењу селектора може да допринесе успешним резултатима – објаснио је Јовица Антонић, помоћник Александра Ђорђевића и додао: - Јеловац је срећан и задовољан због позива под националну заставу.
Јеловац је четворка, висок је 208 сантиметара, леворук је, може да игра и лицем и леђима ка кошу. Фајтер је, има одличне физичке предиспозиције, атлетске је грађе.
Каријера му је веома занимљива, отиснуо се у иностранство, а да се није значајније афирмисао у Србији. Био је три сезоне у Меги, једно време и у Црвеној звезди, да би 2011. склопио уговор са Анталијом. После Турске је отишао у Италију, у Казерту, а већ наредне сезоне 2013/2014 је у Лијетувос Ритасу.
Потом је три године бранио боје Сарагосе и редовно је био међу најбољим стрелцима у Шпанији. Од јесенас је у Русији, у Нижњем Новгороду…
Често су га људи помињали као играча који је можда заслужио шансу да се опроба међу Орловима, али конкуренција на позицији четири је била паклена Немања Бјелица, Милан Мачван, Зоран Ерцег, Стефан Бирчевић…
Јеловац је рођени Новосађанин, поникао је у школи кошарке “Спорт ки”, породице Луковски чије играче очито одликује упорност и марљивост. Одатле је отишао у Партизан, али брзо се преселио у Мегу и није одустао.
Ђорђевићев позив на измаку треће деценије потврда је да вреди.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.