- Отишли смо на Крањску Гору и као нешто трчимо напољу, ја не знам како да се понашам. Питам се, шта је ово. Колико дуго нисам обавио базичне припреме са клубом, заборавио сам како то и изгледа - причао нам је Марковић, не скидајући осмех са лица.
Додао је:
- Чудно лето, нешто скроз другачије. Али, то је реалност.
Ипак, ово лето за сјајног плејмејкера није прошло сасвим без репрезентације. Није ни могло. Заменик капитена је пратио сваки меч некадашњих саиграча и добрих пријатеља. Сваку победу доживљавао као да је део тима, пораз га је исто болео.
Када смо га упитали да ли се и једном запитао: "Што сад нисам тамо?", Марковић је признао:
- Тешко ми је било да гледам, али нисам се запитао зашто сад нисам са њима. То је сада прошло, та одлука је донета раније и то је то. Навијао сам за њих јако, трудио сам се да их подржим, да их бодрим.
Марковић, као и сви у Србији, сматра да је лето репрезентације било успешно. Али...
- Знам како је када да дођеш до самог краја, када на три-четири минута пре краја финала имаш егал меч, шансу да освојиш злато, што би био историјски успех за њих, за целу генерацију. Знам колико им је било тешко после тога, када се све то завршило и када нису успели.
Желео је да нагласи.
- Услед свих потешкоћа које су имали током лета, па и самог такмичења, момци су остварили сјајан резултат. Треба да буду поносни. Знам колико им је тешко. Остаје жал, и ја бих се „избо“ да имаш шансу да оствариш историјски успех, а не успеш. Али, то је живот. Словенци су били мало прибранији у финишу, имали су играче који су погодили неке тешке шутеве. Шта да се ради.
Имао је замерку на систем такмичења.
- Не знам зашто су то променили, па је једна екипа имала два слободна дана, а друга само 24 сата до финала. У завршници шампионата то значи. Дан одмора више стварно значи. Када ти можеш да се одмориш, опоравиш, физички и психички.
Конкретно...
- Драгића су хватали грчеви почетком последњег периода, а замислите онда како је било Богдану. Последњих пет минута, није могао да стоји на ногама, видели смо како се савијао и хватао за колена. Доста је тешко. Не знам зашто организатори то раде, само праве потешкоће играчима. Пре је било да се полуфинала играју у истом дану, три или четири сата нису нека разлика. Овако цео дан више, на крају Шампионата је предност. Ајде када је на почетку, када си свежији...
Србија је Европи у Истанбулу, "представила" нека нова лица. Изненадила многе. Не и Марковића.
- Мање-више, са свима сам играо. Нису ме изненадили, знао сам за шта су способни, како Сале може да их подигне на још већи ниво. Свака им част како су се борили до краја. Ја као навијач, немам шта да им замерим. Само могу да будем поносан.
Закључујући причу, рекао је:
- Мени је криво што нису узели злато, могу да мислим како је тек онда њима.
Видели смо и сузе неких.
- То су заиста тешки тренуци. Али шта да се ради, живот иде даље.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.