Кокошков: Рендолф као да осећа неку обавезу и захвалност

Сећате се оног сулудог тренда од пре неколико година када је свака репрезентација која није имала натурализованог играча била старомодна. Правила се нису мењала, али је европска кошарка очигледно променила правац.

У осмини финала Европског првенства, само су две селекције имале натурализованог играча – Словенија и Црна Гора. Ту је и Американац Џамар Вилсон, али он је ожењен Финкињом.

У четвртфинале се од странаца пласирао само Ентони Рендолф, Американац рођен у Немачкој, сада са словеначким пасошем. Пре утакмице са Летонијом, која ће се испоставити као најбоља на Шампионату, планирали смо да га питамо са каквим осећајем игра за неку другу земљу, да ли може да уложи довољно емоција као остали играчи заиста рођени у Словенији... Нисмо успели да га ухватимо. И добро је, утакмица је сама дала одговор.

Страст сјајног крилног центра, неретко у улози петице у тиму Игора Кокошкова, превазишла је изливе емоција његових сабораца. Играо је храбро, паметно, добро, јако, био сјајан саиграч, на крају желео и да се бије...

После меча, Кокошкова смо задржали на минут да би нам селектор објаснио оно што делује необјашњиво, да Американац игра са таквом посвећеношћу за Словенију.

- Љубав је обострана. Како смо ми примили Рендолфа, тако је и он приступио комплетном пројекту. Као да осећа неку обавезу и захвалност. Види се на терену да је он и физички спреман да се бори за нас, мада је нама само потребан кошаркашки. Спреман је све да уради за Савез, саиграче, људе... – рекао је Србин на клупи Словенаца.

Рендолф, саиграч Дончића у Реалу, део је који је недостајао зелено-белом мозаику. Кокошков је знао шта је потребно, знао је како да приступи том момку и има на окупу једну од најјачих екипа Европе.