Јовановић: Поента је – дете мора да игра... Неки људи имају идеју шта ће са том децом

5

Селектор златних јуниора, о проблемима преласка играча из млађих категорија у сениоре и проналажењу модела по којем би најквалитетнији млади играч добијали минуте у јачој конкуренцији

ФОТО: fiba.com

Док смо гледали српске јуниоре како лебде изнад конкуренције на путу до европског злата, безброј пута смо помислили, рекли, чули и написали: „Он ће бити одличан играч!” Потпуно логично, ко би смео да се усуди да изговори да би неки 18-годишњак (и млађи) већ сада могао да буде добар и на највишем нивоу!

Јер, зар не, бајке су оне приче о неком 15-годишњем Дражену Петровићу у првом тиму Шибенке, о 17-годишњем Александру Ђорђевићу са лепом улогом у Партизану, 19-годишњем Предрагу Даниловићу који је после сезоне у црно-белом дресу већ у сениорској репрезентацији...

Пре 30 година, у Бормију, најславнија јуниорска генерација је покорила свет. Ималу су 18 и 19 година типови који ће већ следеће сезоне постати освајачи Купа шампиона (Кукоч, Рађа, Павићевић), који су већ играли на фајнал-фору и освојили титулу у најјачој Југославији (Дивац, Ђорђевић, Пецарски), који су постајали лидери Црвене звезде (Небојша Илић). Пре десет година у Новом Саду исти домет су остварили Стефан Марковић, Милан Мачван и Мирослав Радуљица, од прошле године власници олимпијског сребра.

Да ли за годину-две видите Мишковића, Пецарског, Ускоковића, Петрушева...као важне шрафове евролигашких тимова? Да ли их видите у Евролиги? Или у сениорском тиму?

По перспективи да. Реално...

- Одмах ћу вам рећи рећи... – био је спреман Влада Јовановић, селектор златних јуниора из Братиславе 2017. године, да прича о теми којом смо мислили да га изненађујемо. - Дефинитивно постоји проблем да се направи тај искорак када би требало прећи из јуниорског стажа у сениорски. Ови момци су квалитетни, далеко од тога да ми сада морамо да причамо о њиховом таленту, он се види. У овом тренутку, та деца, људи који брину о њима и клубови, морају да направе модус како и где они сада да играју. Сигурно је да јуниорска конкуренција за њих не представља изазов и неће им подићи квалитет игре на ниво који захтева сениорска кошарка. То је 100 одсто тако. Е, сада, где је та права средина...

Зашто не и у најјачим клубовима? Осим Црвене звезде ниједан други тим у Србији тренутно нема резултате који би били „угрожени” давањем тинејџерима озбиљнију минутажу.

- Много је то тешко – одмахује главом Јовановић. - Они имају до 18 година и тешко је убацити таквог играча у неки озбиљан евролигашки систем и дати му минуте који ће да га „скрцају”. Сигурно да постоји неки међу степен где би он имао захтеве који не би били превелики, али ни премали, већ таман толики да он за годину дана може да се подигне како би био ближи сениорском нивоу. Наравно, тренирајући и са тим озбиљним тимом, али играјући и негде другде, јер су утакмице најбитније. Мислим да наша деца остају у великим клубовима, или иду у иностранство где седе, трудећи се да им у „си-вију”пише да су ту играли, а они су уствари 12. или 14. играчи без минута. Поента је – дете мора да игра. Не јуниорски стаж, већ сениорски.

Јовановић у даху избацује идеје...

- Зашто то не би била КЛС? Хајде сада да наведемо све играче који су се раније развијали на позајмицама. Која је разлика? Зато што је неко некога убедио да је то срамота играти! Ставите у те клубове тренере којима верујете. Постоје градови са озбиљном кошаркашком историјом, који воле кошарку. Ево, причаћу о мом граду, Чачку. Знам добро колико Чачани воле да виде младог играча на терену, наше дете од 18-19 година. То је прелепо!!! Зашто чекати да неко оде у Италију или Шпанију? Да ли га тамо више цене? То није тачно! За њих је странац, било да има 18 или 28 година.

Док смо причали са Јовановићем поред њега је прошао МВП јуниорског првенства, Никола Мишковић. Показали смо главом на суперталентовано крило и констатовали да из ове генерације делује да постоји неколико играча спремних за врхунске домете... У будућности, наравно.

- Неки од ових момака ће већ сада добити шансу. Нећемо да причамо о појединцима или клубовима, да их не издвајамо. Неки људи имају идеју шта ће са том децом. Али, волео бих да и други, чији клубови немају такве планове, прихвате идеју да играју КЛС. Откада је лоше да клинац игра иза неког искусног играча? Мислите да је то лако? Одавно сам то нудио, још када сам био у Партизану, младим играчима да иду и играју у Чачку. Дословно су сви одбили! Хајде сада нека један озбиљан јуниорски играч оде у, рецимо, Чачак и нека уведе Борац у Суперлигу. Пазите, није лако, изазов је! Нека ти је циљ да уведеш клуб у Суперлигу, а истовремено ћеш подићи своју игру за тих годину дана. Ма, да не помињем сва имена...

Било је много разлога зашто смо Јовановића узели за саговорника на ову тему. Наравно, под један је актуелан велики успех са генерацијом 1999. и 2000. годишта, али је можда још важније оно што се десило након што је овај 44-годишњи тренер донео Србији претходно злато са јуниорима. Те 2009. године Недовић, Мусли, Јарамаз, Ђекић, Анђушић и другови покорили су Европу. Осам година касније, у Евролиги су само двојица (у Уникахи Недовић и, за сада, Мусли), репрезентативац је само Недовић, а у озбиљном европском клубу још само Анђушић (УНИКС).

- Нисам веровао да ће баш сви бити врхунски играчи – сећа се Јовановић. – Неки су испунили моја очекивања само су дошли заобилазним путем до тог нивоа, мало је дуже трајало него што сам очекивао. Наравно, мораш да радиш, да будеш посвећен, да имаш и среће приликом одабира правих клубова. Неки су ту погрешили, па су се тражили, јурили по Европи док нису дошли до значајнијих минута и показали шта знају. Генерално, талентованији играчи из те генерације су ипак направили добре каријере, или су у А селекцији или су то били и можда ће бити опет. Да ли су сви испунили свој потенцијал – сигурно да нису.

Зато... Дечаци, памет у главу. Тренери, више храбрости. Клубови, дугорочнија стратегија. Менаџери и родитељи, више стрпљења.

Репрезентација је чиста и лековита

Јуниорска репрезентација Србије освојила је злато 2009. године, па 2017. Оба пута селектор је био Влада Јовановић. Некадашњи тренер Партизана, Доњецка и Игокее био је видно поносан на момке које води и на велики успех.

- Осећам се супер! Мислим да је репрезентација стварно лековита. Ја је волим. Кажем играчима да могу да играју у иностранству, али су тамо странци. Када дођеш овде, ти си Србин, у твојој репрезентацији. Немамо другу. И ти си ту, и имаш шансу да се посветиш себи 35-40 дана, да даш све од себе и да имаш групу људи која брине о теби. И после тих 40 дана, немам дилему, они су бољи него што су били. И зашто се онда неко не би следеће године одазвао? Што се мене лично тиче, ја обожвам репрезентацију, без обзира на резултат. Волим да радим са децом, са добрим људима. Стварно мислим да су репрезентације једина кошаркашка чиста оаза која још може да се контролише. Да ту можеш да будеш тренер, а они играчи. Све остало су комбинације, уговори... Ово је једини чисти кошаркашки посао и ја у томе уживам.

Повезане Bести

Kоментари (5)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
straja

Negde neka "zackoljica "postoji...RAZVOJNA LIGA....ali to je u americi...kod nas...ko zna ...eto ne moze da se skupi 12 igraca za univerzitetsku...mozda ti mladici imaju previsoko misljenje o sebi...ili ih neko "pumpa"...a tu su I menadzeri...da da okolina je "bolesna" I sta ocekivati od mladih ljudi.

Одговори
kole

ko je Nebojša Trifunović?

Одговори
Joco

Čovek je upravu a ima tu još mnogo stvari u igri.Ja bih istakao i nestrplivost kod tih mladića.Nažalost mnogo talentiranih smo izgubili ili gubimo g.Jovanović je je neke spomenuo neke nije ali gde su danas Pot,Novak itd.Ja sam sinoć nakon duže vremena gledao Micića koji je puno više obećavao pa je bio skoro nestao.Znam da nemogu svi da uspeju ali u klubovima ne dobivaju šansu a vreme prolazi.Pogledajte Dončiča,da nije u Realu dobio šansu gde bi danas bio.

Одговори
Kari

Dončić bi bio u NBA i biće uskoro.

Одговори
gasha

Doncic je 99' godiste tako da ne može po NBA pravilima da se prijavi ni na draft još uvek. Taj dečko je nivo talenta Dražen sa visinom. Nebo mu je granica samo povrede da ga zaobiđu. A verovatno bi dobio šansu u nekom drugom klubu. najveći problem u ovoj prici su menadžeri i umišljeni roditelji potpisujem.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру