Питајте Нешу, ја сам до сада увек био у соби са Штимцем, али ове године су променили – одговорио је Василије Мицић на питање како се уопште одређује ко ће са ким бити цимер.
И питали смо Небојшу Илића, јер он као тим менаџер наше репрезентације одређује ко ће са ким делити собу. Наравно, све у договору са стручним штабом. Али, како он то зна које су најбоље цимерске комбинације. У овом конкретном случају, зашто је на припремама спојио Василија Мицића и Бобана Марјановића?
Каже, не постоји никакав посебан разлог. Кроз краћу причу дошли смо до тога да су некад били саиграчи у Меги.
Управо у том одговору лежи велика симболика.
- Те године у Меги смо се и упознали – почео је причу Мицић. – У тој сезони обојица смо се враћали у живот. Ја сам излазио из повреде, Боби враћао каријеру у живот и ево где је сада завршио. И ја сам на добром путу...
Овог лета, обојица се враћају у репрезентацију. Не знамо да ли је Небојша Илић и на то мислио када их је спојио. Али, ако ово лето буде као та сезона у Меги...
- Доста смо помогли један другом те године – наставио је Марјановић. – Био је то добар период. Све нам је било ново. Дејан Милојевић као тренер, ми у потпуно другачијим улогама. Тада смо Мегу убацили у АБА лигу.
- А избацили Муту и Раднички – убацио је Мицић.
Боби је наставио:
- Стварно смо играли добро, па онај Куп против Партизана... Јесмо изгубили, али небитно...
- Али, важна је симболика – надовезао се Мицић. – Искрено, драго ми је што смо цимери. Нисам имао представу ко би могао бити, јер нисам био ту претходне две године. Са Бобијем ми је супер.
И, како теку цимерски дани, питамо необичан двојац – Марјановић је висок 222, Мицић 196 сантиметара. Наравно, питање се односило на време ван терена дворане хотела „Гранд“...
- Углавном слушамо музику – узвратио је Мицић.
Неку посебну, питамо.
- Боби је нешто много носталгичан, па слушамо углавном домаћу.
Бобан је открио детаљ више.
- Када смо у соби, обично певамо караоке, такмичимо се.
И - ко боље пева?
- Тренутно је један - један – каже Мицић, али Марјановић има шта дода:
- Ако два минуса дају плус, онда је један - један.
Осмехе нису скидали са лица. Чак ни када смо их питали да ли им из соба поред лупају у зидове када се тако распевају.
- За дивно чудо, не – додао је искрено зачуђени Боби. – Још нико није изашао из собе и рекао нам да се утишамо.
Мора да је звучна изолација у хотелу одлична – додајемо.
- Једна госпођа нас је погледала, онако... – почео је причу Мицић, али је Марјановић желео да „спасе“ ствар.
- Погледала нас је јер је уживала у музици. Није била несрећна, већ срећна и насмејана.
- Ма ми смо такви. Ширимо позитивне вибрације – додао је Мицић.
Марјановић је наставио:
- Хтела је да дође на журку, али смо рекли да је приватна, па се разочарала.
Није било потребно ни питати, очигледно као цимери функционишу одлично.
- Не чујемо се – уз широки осмех рекао је Марјановић.
Мицић је „објаснио“ и како.
- Имамо највећу собу, раздвојени смо, практично се и не срећемо.
Бобију као да се није свидео озбиљнији тон Мицића, па је одмах вратио на шалу.
- Није највећа соба јер је просторно толика, већ ми из ње ширимо мир и љубав.
Да ли највећа соба подразумева и највећи кревет, за највишег играча у репрезентацији, питамо.
- Имамо један француски и један обичан лежај, па је мој цимер мени великодушно препустио тај франуцски, да могу да се опружим по дијагонали. И ево, преко новина, јавно му се захваљујем на томе – одговара Марјановић.
Ипак, има једна цака.
- Тај кревет је уз хладан зид, где је минус десет у соби – открио је Мицић.
Кажу, кад не певају, спавају, кад не спавају, тренирају...
- Наравно, пуно разговарамо и о кошарци – додао је Мицић. – Играмо на различитим позицијама, па разговарамо о томе шта он мисли о мојој, шта ја о његовој игри. Знамо се ми много дуго...
Прича на припремама репрезентације наравно да није могла без приче о кошарци.
- Другачије је јер се не припремамо напољу, иако су висинске припреме – додао је Мицић. – Све радимо у дворани, што је много занимљивије. Играмо доста, мало су тежи тренинзи били. Сада се лакше изнесе цео тренинг. Како одмичу припреме, биће све боље.
Ускоро крећу и утакмице. Већ у среду играју прву. Иако она неће бити „права“.
- Нама су све утакмице праве и свакој на исти начин приступамо – исправља нас Марјановић.
Он се посебно ужелео утакмица.
- Говорим сада у своје име – желео је да буде прецизан Марјановић. – Завршио сам сезону још у априлу, кад сам почео да играм, моја лига се завршила. Једва сам чекао да почну тренинзи, сада сам нестрпљив да крену утакмице. То је оно због чега ми волимо овај спорт и бавимо се њиме. А сада оне имају и добру сврху, да видимо шта смо урадили – закључио је Марјановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.