Кузмић: У мом крају се рачуна кад играш за Србију, Звезду и Партизан

Лето пре Огњен Кузмић, дебитовао је за репрезентацију Србије на Европском првенству. Нешто раније, добио шампионски прстен у НБА. Мало пре тога, играо је у Финској...

Бајковита прича поносног становника мале Грабовице крај Добоја почиње одавно и добро је позната свакоме ко је препознао да би комбинација скромне личности и неумољивог радника могла да од дисциплинованог центра створи јаког адута у било којој униформи.

Док је још растезао нову, тек задужену мајицу са државним грбом за припреме репрезентације за Евробаскет у Истанбулу, Кузмића смо подсетили разговора који смо водили на паркингу Оракл арене у Оукленду, у децембру 2014. године.

Тада играч Вориорса рекао је да је кроз Београд само пролазио, да никад није попио ни пиће у престоници Србије. После сезоне у Црвеној звезди, сећа се те приче кроз смех.

– Ако причамо о животу, тешко да може да буде било где боље од Београда. И мојој породици је било лакше, јер су моји родитељи у Босни, па су жена и син могли да иду код њих, а и они су долазили нама у госте. Није нас било само троје, увек је неко био са њима док сам ја путовао са Звездом. Било би теже да није било подршке – прича Кузмић и додаје да је чак било и лако да супругу, Американку из Стоктона, недалеко од Оукленда, навикне на живот на Балкану.

– Она оде с времена на време тамо да је мине жеља. И ја ћу пробати опет да одем са њом следеће године.

Али, најлакше је било спојити породицу са Грабовицом.

– Син је и сада горе са мојим родитељима, а ускоро ће и жена да оде – озарио се Кузмић на сам помен родног села за које је и пре три године, као НБА играч, рекао да му пружа најлепши мир.

– То је база – смеје се Кузмић.

– Наравно да велики градови имају своје предности, али ја сам тамо одрастао и увек ћу највише уживати у мом месту.

После свих успеха претпостављамо да и 27-годишњег момка гледају другим очима у родном крају.

– Мислим да посебно на тим просторима много значи кад неко игра за неког од вечитих ривала, небитно да ли је Црвена звезда као у мом случају, или Партизан. Наравно, репрезентација је на првом месту.

Огњен објашњава и зашто он, после отказа прошле године за припреме за Олимпијске игре, није критикован.

– Договорио сам се са селектором Ђорђевићем. Имао сам породичне обавезе и било је логично да прескочим. Разговарали смо нормално.

Ове године, зато, није било дилеме.

– Ни најмање! Било би штета да се после овакве сезоне не надовеже и играње за репрезентацију. Наравно, не значи да ћу се наћи међу 12 изабраних, али барем морам да покушам да се изборим за место.