Не можемо и нећемо спречавати Николу Јокића да игра за репрезентацију Србије – одговорио је Артурас Карнишовас, потпредседник Денвера и од пре неки дан генерални менаџер, пре два месеца на званичан допис Кошаркашког савеза Србије, потписан од председника Предрага Даниловића, упућеног поводом гласина да ће млади Сомборац по клупским инструкцијама пропустити наредно Европско првенство (31. август – 17. септембар).
Тим Конели, председник кошаркашких операција Денвера за званични сајт клуба практично је поновио изјаву Карнишоваса, а многи медији су је пренели:
– Мислим да ћемо Јокића максимално подржати, какву год одлуку да донесе.
За отприлике два месеца ништа се очито није променило у размишљањима људи који заступају „златно грумење“, дакле челни људи Денвера на одређени начин демантовали су да на било који начин спречавају свог центра, од кога имају велика очекивања у наредној сезони, да овог лета обуче дрес репрезентације Србије на Евробаскету и у Сомбор шаљу свог кондиционог тренера да надгледа Јокићеве вежбе за јачање тела.
Следећи логику није тешко закључити да је одлука искључиво на Јокићу, али с обзиром да момак има 22 године такође није проблем да се сагледа како ће у одлуци центра који је на дебију у државном тиму Србије оставио изванредан утисак на Олимпијским играма у Рију, пре тога и у квалификацијама у Београду, многи из његовог окружења имати удела. Што је и природно кад се зна Јокићева старосна доб.
Александар Ђорђевић, селектор Србије, у понедељак приликом објављивања списка од 25 кандидата, 18 ће почети припреме 20. јула у Београду, скраћење је за неки дан, није могао да понуди дефинитиван одговор да ли ће Јокић ићи на Европско првенство у Истанбулу. На конкретно питање одговорио је питањем:
– Зовем ли се ја Никола Јокић?
Сам Јокић у ретким јавним појављивањима обично је одговарао да још ништа не зна.
Анализирајући улогу коју је имао и допринос у освајању олимпијске сребрне медаље у Рију, као и форму коју је демонстрирао током НБА сезоне, савршено је јасно да Србија са Јокићем и без њега није иста репрезентација.
Могуће да и домет неће бити исти, уложена енергија у прескакање препрека на путу ка циљу, медаљи – свакако.
Проблематика наступа НБА играча на великим такмичењима за државе одакле су није нова, траје отприлике од деведесетих година прошлог века када су Европљани и остали, највише Јужноамериканци, и кренули у најјачу лигу света.
Како су се ти проблеми решавали? На различите начине. Неко је играо без изузетка, неко је прескакао одређену акцију, придруживао се наредној... Неки практично никад нису ни играли, рецимо Литванац Илгаускас...
Енес Кантер је био репрезентивац Турске на једном великом такмичењу, Александар Павловић такође, рекло би се због политике и раздруживања два ока у глави.
Тони Паркер је редовно играо за Француску, Борис Дијао такође, Дирк Новицки је од 1997. репрезентивац Немачке и пропустио је само ЕП 2009, уз ограду да панцери нису били редовно присутни на највећим смотрама, Пау Гасол такође није отказивао, наводно неће бити сада са „црвеном фуријом“...
Владе Дивац је постао репрезентативац наше земље 1986. и био је редован до 1996. пропустио је потом ЕП 1997, СП 1998, ОИ 2000. и ЕП 2001, у међувремену играо на ЕП 1999, да би се опростио на СП у Индијанаполису 2002.
Аргентинци су се углавном одазивали позиву под националну заставу. Примера сигурно има још, навели смо најпознатије да би илустровали ситуацију.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.