Специјално за Журнал из Прага: Биљана Костреш
Да током припрема ни у једном тренутку неће имати комплетан тим, па и да ће скоро цела прва петорка на Европском првенству играти под блокадама, да ће недостајати Денијел Пејџ...
Ништа то није знао. Али, и у таквим околностима, веровао је да ће репрезентација коју је преузео остварити зацртани циљ и отићи на Светско првенство.
То није урадила и по слову уговора, мандат Караџића на месту селектора женске репрезентације је истекао.
– Нимало пријатан тренутак, с обзиром на разултате на које су нас навикле ове девојке. Ја сносим пуну одговорност за овај резултат, јер сам ја одредио да овај тим иде на Европско првенство. Желео сам да иде то буде најбољи тим, са нашим најбољим играчицама. По мом мишљењу, оне што су остале у Србији, нису могле адекватно да замене ове наше играчице које су без много правих тренинга дошле овде. Ту пре свега мислим на Соњу Петровић и Ану Дабовић. Али, то је био ризик који сам преузео, мислећи да ће нам и тако недовољно спремне, помоћи колико могу. Оне су се заиста трудиле из све снаге. Међутим, то очигледно није било довољно.
Караџић се упустио у анализу осмине финала.
– Летонија је била чвршћи и бољи тим. Имала је више енергије. Ми смо против Словеније потрошили и емоције и енергију. Сада то нисмо имали, ни близу. Девојке су желеле, дале су све од себе, али ово је био енергетски максимум који смо могли да дамо.
Караџић је потом додао:
– Направићемо анализу, требало би направити план, с обзиром да нећемо учествовати на Светском првенству, шта и како даље. Репрезентација мора да се окупи следеће године. Видећемо у ком саставу, то није ни важно. Али, морамо да играмо турнире и пријатељске утакмице за које већ имамо позиве. Битно је да наставимо континуитет окупљања и да се убаци и нека „свежа крв“ у репрезентацију.
На констатацију да звучи као неко ко наставља даље, Караџића смо питали за његов статус у репрезентацији.
– Причам о позивима који су већ стигли. Имао сам договор са Савезом до завршетка овог првенства. Ово је нешто што размишљам чисто спортски, што је логично. Без обзира на овај лош резултат, немогуће је да се сада репрезентација две године не састаје. То би било мало неозбиљно.
Новинари су вратили селектора у утакмицу и затражили коментар врло неуједначеног судијског критеријума.
– Посебно је почетак био доста нејасан, а Летонија је тада направила предност од 14 разлике, а ми смо ту потрошили много енергије да то стигнемо. Тамара Радочај нам је донела доста енергије, али било је то премало. На Соњи се видело да је заиста исцрпљена. Није било ни хумано што сам је оволико држао на терену, али пробали смо све што смо могли и заиста немам девојкама шта да замерим.
Закључио је оптмистично.
– Ово је спорт, није крај света. Важно је само направити добру анализу и добро испланирати шта и како даље.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.