Ана Дабовић због репрезентације одбила понуду да се врати у Лос Анђелес

Можда не би требало ово да пишемо. Јер, није речено у диктафон, у званичном интервују. Више је било искрено ћаскање, уз музику, у неком од престоничких ресторана, тик уз Саву, док се славила бронза са Олимпијских игара. Али...

По повратку репрезентације из Рија, већ је почело да се прича о неким дефинитивним растанцима са репрезентацијом, неким дилемама, „слушању тела“. Једна од оних која није имала дилему, била ја Ана Дабовић.

- Ја стварно мислим да ми старије, Соња, Јелена, ја... имамо неку врсту дужности да млађима пренесемо наше искуство, сво знање које имамо, да их научимо шта значи то играти за репрезентацију. Да и после нас остане неко ко ће на начин како смо ми то радиле, водити наш тим ка новим успесима – причала нам је Ана Дабовић, те августовске вечери.

Она је за национални тим дебитовала у лето 2010, у квалификацијама за Европско првенство. Једном од највећих неуспеха наше репрезентације. Враћала се сваке године, све до највећих успеха. И даље је ту.

- Ја увек репрезентацију доживљавам емотивно, тако да сам и сада узбуђена – рекла је Дабовићева новинарима, пред пут на Златибор, где се наш национални тим припрема за Европско првенство у Чешкој.

И то нису празне речи, што доказује и податак да је Дабовићева недавно одбила понуду ВНБА лигаша Лос Анђелес Спаркса, у коме је играла претходна два лета, а прошлог освојила и шампионски прстен. Све због репрезентације.

Није деловало да жели да прича о томе, да не испада да је то некакво „херојство“. Али, јесте. Јер живимо у времену када многи, светски признати играчи, чак и само „раду на телу“ дају предност у односу на репрезентацију.

- Па, јесам. Одбила сам их – кратко је додала, па ипак објаснила како су ствари текле.

Можда херојство није, раритет јесте и вреди да се о томе прича. Дабовићева је наставила:

- Мислила сам да ћу и ове године моћи истовремено да играм у репрезетнацији и ВНБА. Да ћу наћи начин. Међутим, из клуба су ми поставили услов, да тако кажем. Желели су да екипа од почетка буде на окупу, да нико не долази, па иде у току сезоне, а онда се касније враћа. Рекли су да изаберем.

Јасно нам је шта је изабрала.

- Зна се! Стварно нисам ни размишљала. Чак ми није било потребно ни време да размислим шта ћу да урадим.

Са широким осмехом – њеним заштитним знаком – је ставила тачку на целу ову причу:

- Ако је суђено, ја ћу се заиста вратити у Ел Еј. Можда већ после Европског првенства. Видећемо. Сада ми је најбитније да урадим оно што осећам.

А то је...

- После свих промена које су се десиле у репрезентацији, никад не бих могла да оставим екипу.

Тако је прича скренула на те велике промене које су се у односу на прошли олимпијски циклус десиле у женској репрезентацији. Чињеница да је ту чак девет девојака из Рија, али ипак је сада све другачије.

- Скроз је другачије – додала је Ана, па наставила причу:

- Ипак недостају две особе које су са толико енергије приступале свему, ту мислим на моју Милицу и Данијел Пејџ која је значајно допринела свим овим успесима. Такође, недостаје и тренер, а и председник. Када само погледамо да недостају тренер, капитен и председник, три најважније личности, наравно да причамо о озбиљним променама.

Међутим, то значи само нови почетак. А њему се Дабовићева радује, као што се радовала свим претходних година када је долазила „под заставу“.

- Годинама узназад, кроз каријеру, а посебно у репрезентацији, сам научила да немамо права на изговоре, да тражимо оправдања у отежавајућим околностима. Само је потребно да у сваком тренутку дамо све од себе и да опет учинимо да се народ поноси. Стално то понављам, јер је то мој први циљ када играм за репрезентацију. Да играмо свесне да нас наш народ прати.

Закључујући причу, Дабовићева је рекла:

- Познајем добро све девојке и заиста верујем да ће свака од нас да пружи све од себе и да ће то показати резултат. Али, прво да добро одрадимо припреме. Биће тешко, али било је и сваке године, а ми смо остваривали и немогуће