Почетна / Кошарка / Репрезентација

КОВАЧИ МЕДАЉА - Mаљковић: Немам ниједну анегдоту, ни слику из Рија, за то нисам имала времена

Марина Маљковић више није селектор репрезентације Србије, али је резултатима у последње две године себи заувек обезбедила место у историји најтрофејнијег спорта у Србији
ФОТО: Н. Неговановић

Злато на Европском првенству 2015. у Будимпешти је било прво најсјајније одличје које су наше даме освојиле на великим такмичењима икад. Али, ако је неко мислио да и такав резултат немогуће надмашити, преварио се. Јесте, са Олимпијских игара у Рију српске грације су се вратиле са бронзом око врата, али су све до једне рекле да она јаче сија од злата из Будимпеште. Да више вреди.

Истог мишљења је и Марина Маљковић, сада већ бивша прва дама српске кошарке. Објаснила је и зашто.

- Знате, само чињеница да си олимпијац је посебна ствар. Велика ствар. Чак и особе које немају појима о спорту, схватају шта то значи. А још ако освојите медаљу на Олимпијским играма, е то је онда нешто посебно велико - причала нам је из Истанбула Маљковићева.

Иако је од Рија прошло скоро пет месеци, осећај се није променио.

- Исти је жар. У сваком контатку са људима из кошарке, па и онима који нису у спорту, и даље се осети како смо ми направили нешто велико. Тако је где год да се појавиш. И сада са клубом где год да играмо утакмице, да ли је то у Риги, Сибиру или Турској, али и где идеш приватно, имаш та осећај на сваком кораку.

Покрет је моја морална обавеза

Осим медаље из Рија, Маљковићева је посебно поносна на свој Покрет за женску кошарку који је недавно прославио први рођендан, а који је у месецима после Олимпијских игара доживео прави процват.

- Желим да се што више девојчица у Србији бави кошарком. И, ако својим знањем, енергијом и ауторитетом могу да учиним да се оне бесплатно баве кошарком, ја ћу то и урадити. То осећам као своју моралну обавезу. Пресрећна сам јер је то ствар која је сада већ озбиљно узеле маха и не да се неће зауставити, већ само иде узлазном путањом. После ове две медаље, сада је ово мисија у Србији.

Укратко...

- Једна прелепа прича. Осећај који тешко речима може да се опише. Врхунац свега.

Али, како нам је Маљковићева признала, за њу је све постало лепо тек на крају. Пре тога је био - пакао. Објаснила је на шта тачно мисли.

- За мене је било доста тешко, све... Од одласка тамо, самог пута из Београда, па до тренутка када смо освојили медаљу. Не могу да кажем да је то било нешто прелепо и да сада препричавам неке анегдоте. Играчице, па и стручни штаб су свакодневно били пред великим искушењима, а ја сам морала то да контролишем.

Поновила је још једном.

- Осим дружења са нашим спортистима у Селу, немам ниједну анегдоту, немам ниједну слику из Рија. Просто, за то нисам имала времена. Мени је период Олимпијских игара био изузетно тежак и напоран.

Комплетан интервју можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slavica trener
Pokret kako ga je nazvala Marina je lična i privatna škola.Nije u sklopu našeg saveza.Ne vidim drugi cilj nego lični interes.Zašto nije bio neki seminar po regionima gde bi dotična bila predavač.Neki pokazni trening sa decom.Toga nema.Dođe u grad kao fizičko lice na IME i preporuke dobije dva termina.Postavi dva trenera i kao njena škola radi.Slažem se da je ovo kontra nas klubova i trenera koji radimo i živimo u Srbiji od košarke,samo mi znamo kako,mi koji smo sa decom 24 sata u Srbiji !!!
Zvezdan Palilula
Otisle Dajana i Milica to je razlog.Poklopilo joj se sa tim igračicama a sad kad vidi da brod tone ode kapetan prvi.Pokret za žensku košarku:pa ona živi i radi u Turskoj -nema mesto boravka u Srbiji.Ja se pitam kako neko iz Turske može da dodđe u neko mesto u Srbiji bez registrovanog kluba i otvori na lično ime školu sporta.Najsmešnije što kao država tu nešto pomaže.Više nije ni u savezu kao trener.Tu treba da se pomognu klubovi, oni su baza a ne MARINA MALJKOVIĆ.KSS treba da vodi te akcije,a ona povremeno da učestvuje u tome.Kažem povremeno, jednom u dva meseca kao i do sad kad dođe da se slika sa decom.Ovo je negativno za žensku košarku.Otiće deca i vratiti se neće jer takmičenja nema.
ja
Skole su za decu osnovnoskolskog uzrasta. Ko hoce ozbiljnije da se bavi kosarkom od srednje skole moze da bira klub gde ce.
Sale samo košarka
Meni je sve ovo pomalo smešno.Otišla kad je Danilović došao.Terzić vodi odbojkašice 10 godina i nije se umorio imao tri olimpijade vezane.Moje mišlejnje je da ona nije ispala fer prema igračicama koje su najzaslužnije za dve medalje u ženskoj košarci.Neka uživa u sportskoj penziji zarađenoj za 4 godine u reprezentaciji Srbije.Srećno.
nele
Svako ima pravo da ode kad hoce, tu nema dal je fer ili nije!
Samo sport (sve grane)
Terzic je selektor odbojkasica od 2001.godine... Znaci, vec punih sesnaest!
Bora Smederevo
Marina je dosta uradila.Neke stvari su joj se i poklopile.Tu mislim na Djilasa koji je drugačijim očima gledao na žensku košarku znamo iz kojih razloga.Što se tiče njenog pokreta za godinu dana je upisano 400 devojčica: uz besplatne sale,finansijsku pomoć tih gradova i kako se priča pomoć od 200 000 eura koje je Djilas obezbedio preko sponzora.Premalo u svakom slučaju-jer pitanje je šta te školice znače?Nema registraciju u APR,deca nisu registrovana u KSS a i ne mogu jer nisu članovi kluba.Sa druge strane urušavaju se klubovi koji u tim mestima plaćaju hale,imaju takmičenje i naplaćuju članarinu, jer klubovi za razliku od Marine imaju i troškove zakupa sala i takmičenja,plate trenera!
samo uzice
Slazem se Boro 100 posto sa tobom !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.