Бјелица: Ова генерација за све се паклено борила и ништа јој није поклоњено

6

Сјајни ас о порукама кошаркашима и спортистима Србије, помешаним осећањима, Марковићу, Теодосићу, екипи, успеху и осећањима

ФОТО: Н. Неговановић, fiba.com

Срби лудаци... Када ухапси Стефан... Ма Тео је губитник... Браво Монструми... Свака част Браћо... Ових дана је баш лепо бити Србин... Стефан звер Марковић, волим те... Соња Петровић, доктор кошарке... Само су неке од порука које су током Олимпијског турнира у Рију красиле „Твитер зид” Немање Бјелице.

Свака његова реч пуцала је од поштовања, жеље, вере и захвалности. У њему је, како сам каже, кључао вулкан емоција. И - све је у једном тренутку изашло напоље. Исто тако је било и када смо га јуче позвали. Према договору, после тренинга у Минесоти.

Није то био Бјелица на кога смо навикли, онај који готово све, помало стидљиво, држи у себи. Овога пута речи су саме навирале. Неповезане мисли су се смењивале, а свака наредна била је са већом тежином и јачом емоцијом. Бјелица је говорио о Србији, саиграчима, селектору, поносу, спортистима, докторима, Савезу, физиотерапеутима, економима...

Окидач није био потребан. Као да је једва дочекао прилику да још једном каже хвала свима који су га учинили поносним. Поготово онима коју су се у тренутку највећег славља и еуфорије сетили да на мајицама испишу његов број и презиме. И не само то - на слављеничкој тробојци писало је „Бјелица“. Они су ти које је назвао фамилијом.

- Сваки дан смо били у контакту, а када се све завршило и када сам видео своје презиме на застави, осећао сам се као да сам тамо, са њима, на победничком постољу. Хвала им на свему што су учинили, што су Србији донели толико среће. Мало ко је веровао да можемо до финала, да ћемо режирати репризу Светског првенства. Али, момци су показали невероватну снагу и донели нам толико радост. Не само кошаркаши, него сви који су били под заставом Србије. По стоти пут, хвала им на томе!

Сетио се тада популарни Бели и да није све кренуло како треба.

- Било је страха да останемо празних руку, није све кренуло како би требало. А онда је Штефанек покренуо лавину и свет је видео моћ Србије. Поготово у тимским спортовима.

Овога пута Бјелици није био проблем да говори и о емоцијама.

- И сам себе сам изненадио. Поново сам био онај клинац који седи поред ТВ екрана и бодри репрезентацију. Са разликом што сам сада део тог тима, што знам како је унутра, како се размишља, како се све преживљава, а опет нисам са њима. Био сам помешаних осећања и све је изашло из мене. И даље сам под утиском. Могу само да замислим како је све то изгледало током турнира, у авиону, на аеродрому, на дочеку код Скупштине, на слављу... Цела земља је у еуфорији, и то са дебелим разлогом. На овоме мора да се гради.

Бели је често у својим порукама издвајао Марковића. Учинио је то и овога пута.

- Мало људи то зна, али нас двојица смо ишли заједно у средњу школу, а знали смо се и пре тога. Наш однос је много више од пријатељства. Немамо прилике да више времена проводимо заједно. Каријере су нас одвеле на различите стране света. Људи то не схватају. Али, Стефан је можда и кључни играч нашег тима. Сви гледају Милошеве пасове, Радуљина куцања, али никада не може да се заборави како је пар пута у Мадриду или сада против Хрвата мењао ток утакмице. Свака част свима, али сигуран сам да ће се сви сложити самном када кажем да је Стефан тихи вођа ове екипе. Да не трошим речи какав је човек. Велика је част играти са њим.

У том тренутку, Бјелица се одах пребацио на причи о Милошу Теодосићу. Без питања.

- Тео је по ко зна који пут показао величину. Надам се да барем сада више никоме неће пасти на памет да каже нешто лоше о њему. Он је играч за сваки респект, израстао је у правог лидера и свака му част. Драго ми је што је Радуља био онај прави, после повреде од прошле године. Срећан сам због свих играча. Ова генерација је заслужила све што јој се догађа, за све се паклено борила и ништа јој није поклоњено – нагласио је Немања Бјелица.

Причајући о Рију Бјелица је прескочио тренутак када је његово презиме освануло на тробојци. Када су му саиграчи показали колико га цене, поштују, воле...

- Тешко је описати те емоције. Чини ми се да сам све време био под огромним притиском. Никад већим. Тек сада видим ту неку нову димензију играња за своју државу, за свој народ. Све је другачије када си унутра, а када само навијаш. Уз то, сви ми смо много блиски. Већина нас је ту много дуго. Ја сам ту од 2009. Стефан и Тео су још раније. Радуља је био, па се враћао. Мачван исто. Свако лето смо проводили заједно, по два, три месеца. Као фамилија смо!  

Наговорићемо Стефана да остане

Емотивно излагање о учинку и значају Стефана Марковића, Бјелица се дотакао поруке заменика капитена да се опрашта од државног дреса.

- Мислим да ово није крај, да ће се предомислити. Видећемо. Наговорићемо га! Не може да нас остави док не освојимо једно злато – кроз осмех је рекао Бјелица.

Ја сам најмање битан

Коментари колико недостаје тиму, дошли су и до Бјелице. Али, за разлику од јавности, он има другачији став.

- Најмање сам битан ја или неко други. Битан је тим, не појединци!

Салету капа доле

Пратећи турнир из другог угла, Бјелица је имао доста тога да каже и за селектора.

- Салету капа доле! Стварно је невероватно какав посао ради. Он нам је донео неку нову, огромну енергију. Ако неко сме да каже да се нешто случајно догодило у Мадриду, па чак на европском, да видим да сада, после Рија, неко скупи храбрости и нешто слично каже. Оно што му ја, из свег срца желим, јесте да буде много бољи тренер него што је био играч. Ако је тако нешто уопште могуће. 

Теа  видим у НБА већ следећег лета

Како је турнир у Рију одмицао тако се и у Америци све више писало о Тедосићу. На крају остало је да виси питање, када ће Теодосић у НБА.

Бјелица се дотакао и те теме:

- Видим га овде већ следећег лета. Али, то је више ствар његове жеље, него понуда. Сви знају ко је и колико Тео може. Ово је најбоља лига на свету и Милошу је овде место. Да игра и такмичи се са најбољима. Мада, сигурно му неће бити лоша и ако остане у Европи. Као што рекох, као нашег лидера то је највише његова одлука.

Сви смо ми део велико породице

Говорећи о томе како у репрезентацији свако зна своју улогу, Бјелица је кренуо редом све да хвали.

- Не треба ту заборавити Калинића и Јовића. Њих двојица сјајно обављају тај прљави посао, без кога нема успеха. Недовић увек има свој бљесак, мења ритам. Брат Симоновић. Фантастични Богдан, Јокић, наша будућност. Веома сам поносан што сам део свега тога. Поносан сам и на све људе који раде огроман посао, а који јавност не види. Као што су професор Радовановић, Неша тим менаџер, физио Сајић, Веља, Јоца, економи, кондициони Млађа, чланови стручног штаба Мута, Јова, Минић и сви остали. Хвала им на свему. Сви смо ми део велико породице.

Да узмемо и злато

Бјелица сматра да је време да се ова генерација попне и на највишу степеницу победничког постоља.

- Ми не можемо и не желимо да бежимо од улоге фаворита. Нама је увек циљ злато, а од 2009. смо освојили три медаље и све три сребрне. И сигурно да желимо више. Што увек маштамо. Ипак, ту треба бити пажљив. Из ове перспективе сам видео колико брзо се прошири еуфорија, колико то може да поремети играче. Зато треба да будемо скромни, са великим жељама. То је пут до остварење наших снова.

Kоментари (6)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
joco

Ma sjajan ste uvod napravili samo neka se odgovorni potrude da sve njih sačuvaju:naravno biološki sat je nemilosrdan ali ovi koji najavljuju odlazak još nisu na zalasku karijere,Marković,Jelena milovanović,Petrović i neznam ko još.Videli ste Argentinu na ovim OI.Naravno netreba preterivati ali sa trideset i jednom dve niko nije prestar.Bar za iduće evropsko i svetsko mogu svi i u muškoj i ženskoj repki,osim Milice koja je najavila kraj.

Одговори
gepard

tako je, pa i spanija isto sa "starackim domom" je uzela bronzu, samo je kod nas igrac u 32 god mator, zato sistem nikad da napravimo, samo bi nesto da menjamo...

Одговори
Civi

Bjelica je stvarno ekstra igrac i puno je nedostajao, ali mi nije jasan njegov komentar za Markovica. Markovic je najgori plejmeker koga je ova reprezentacija imala, pa on ne zna cestito ni loptu da prevede, sut nula, trojku slucajno da ili kada je dvadeset razlike, asestencije takodje nula,..., Neka on samo ide. Igra skoro celu utakmicu, a Nedovic, koji je za njega doktor kosarke, skoro da i ne ulazi. Jos cemo da zalimo i za Stimcem, Bircevicem, Simonovicem,... Nevidjenu srecu smo imali pa nismo u 1/4 natrcali na Spaniju, Argentinu,...

Одговори
Laufer

Bjelica je govorio o Markovicevoj odbrani, a ti pricas o njegovom napadu. On je igrac zadatka, uhapsi najboljeg protivnickog igraca i spakuje ga u kofer. Kao npr. Bojana Bogdanovica u 1/4 finalu...

Одговори
Edibledi

О чему ти дечко причаш, да ли си икада држао лопту у руци?!? Марковић је против хрвата дао 12 поена а против Аустралије је имао шут из игре 5/5 (100%) и 5 асистенција. Не зна лопту да преведе а он је све време преводио док је био са Теом у петорци. Боље гледај једрење, више ти паше!

Одговори
Нека си му рекао!

За неповјеровати је да постоје игноранти који са ниподаштавањем говоре о најбољем европском и једном од најбољих свјетских дефанзиваца? А зналци, Славнић, Ивковић, Ђорђевић, Тео, Бјелица... га толико поштују. Будале себи допуштају да вријеђају човјека који је 10-ак година у репрезентативном дресу увијек остављао срце на терену. Шут га је некад слушао некад не, али је увијек био на висини када је ријеч о његовом основном задатку: чување најопаснијих противничких вањских играча, поентера и плејмејкера. Утакмица против Аустралије (која је по мени најбоље одигран меч "орлова" у посљедњих 15 година) показује да без фанатичне и организоване одбране нема доброг напада и резултата. А легендарни (већ) Пефи је и шутерски уз Теа и (уз Калинића, Јовића, Радуљицу...) одбрамбено, изнио меч против Озија, тако да уопште нису били свјесни шта их је снашло. Стефане, Легендо, немој још да идеш! Много је још борби и потенцијалних (ако Бог да!) златних медаља и титула пред овом фантастичном генерацијом!

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру