Почетна / Кошарка / Репрезентација

Анализа учинка Орлова - Копривица: Неуспех се као и оптимизам шири као зараза

Чувени професор у интервјуу за Политику анализирао Евробаскет, указао на нове трендове, важност искуства и проблеме наше репрезентације
ФОТО: Архива Журнала

„Убеђен сам да је професор Владимир Копривица у Топ 10 на свету у свом послу, вероватно и међу пет или три, али би људи то можда прокоментарисали као претерано”, рекао је пре три године италијански кошаркашки тренер Андреа Тринкијери о нашем познатом стручњаку за физичку припрему с којим је сарађивао у Партизану.

Владимир Копривица, професор Универзитета „Унион – Никола Тесла”, дуже од три деценије је у кошарци, низ година као кондициони тренер у нашим најбољим клубовима (Партизан, Црвена звезда), али и у свим узрастима националних селекција, и мушким и женским. Док је био члан стручног штаба репрезентације Црне Горе, она је из Ц европске дивизије напредовала до највишег ранга. Данас разговарамо с њим о недавно завршеном европском првенству за кошаркаше, на којем је Србија испала у осмини финала…

Шта су вама главни утисци са Евробаскета 2022?

- Први утисак је оно што се дешава и у другим спортским гранама, да се захтеви мењају, да су све већи, да је припрема све сложенија, календар такмичења толико жесток, збијен, да буквално оставља места само за велике државе. Мање државе имаће увек проблем, јер немају велики фонд играча који могу да одговоре високим захтевима. Све промене теку ка атрактивности игре, мења се критеријум суђења. Кошарка је постала превише спорт контакта, одбране су све јаче, тако да ће бити све теже дати кош испод коша. Враћа се оно на чему је кошарка некада била заснована, у чему смо некада били доминантни – прецизна, правовремена додавања и шут из даљине. То ће пратити све већи захтеви у припреми играча: атлетицизам плус вештина. То је пут којим се иде и у многим другим спортовима.

Стиче се утисак да није био велики јаз у квалитету међу фаворитима и онима којима нису даване шансе за успех?

- Што се тиче односа квалитета међу екипама, видели смо велику уједначеност и неизвесност у дугом трајању такмичења. Свако је могао свакога да победи. Утисак је и да НБА играчи нису довољно уиграни са осталима, што се посебно видело у игри Француске. Код нас је, рецимо, Јарамаз играо мало минута с Јокићем, тако да не чуди што је мало лопти добијао од њега. Видело се и колико је важно искуство. Руди Фернандез је најбољи пример за то, јер су његов победнички менталитет, његових прегршт медаља са претходних шампионата, донели превагу у преломним тренуцима. Погађао је кад год је било густо. Такве играче треба водити само због таквих ствари.

Шта је било пресудно на овом шампионату, где су заказали фаворити (Србија, Грчка, Словенија)?

- Најавио сам пре шампионата да ће нашу репрезентацију намучити свака екипа са ниским шутерима, зато што имамо високу поставу. То се видело и на Светском првенству у Кини 2019, када су нас Кампацо и Аргентинци убили шутевима са дистанце. У кошарци, као и у сваком спорту, до победе долази онај ко искористи своје предности. У оваквом турнирском систему не може да прође ниједан тим који се преврше врти око једног човека. Словенци су, као и прошле године у Токију, пали кад је дошао тренутак одлуке. Да је Дончић раније испао из игре против Пољака, Словенци би их добили. Као кад је у фудбалу Роналдо испао, а Португалија постала шампион. У тим тренуцима пробуди се колектив који добија утакмицу а не појединац потрошен у претходним утакмицама. Ако се појединац пита за све, то је онда производ нечега супротног од система. Велики људи, велики играчи праве велику сенку, а без сунчеве светлости се не напредује.

Шта је тренд у кошарци, каква игра доноси победе?

- Тренд диктира интересовање гледалаца, оно што се продаје. Нико не жели да гледа мало погодака, тако да и у фудбалу има све мање утакмица са исходом 0:0. Кошарка са мало поена је прошлост. Правила ће омогућавати све више погодака, што значи да ће бити у служби тога да се онемогуће одбране. Видимо како се суде неспортске грешке у нападу, у фудбалу није дозвољен старт с леђа, све више се бришу правила која су дозвољавала да се неутралише противник.

Шта смо могли да научимо од најбољих селекција на шампионату?

- Пракса је показала да није добро када имате слабије ривале у првом кругу такмичења, и колико је важно кад у репрезентацији постоје стабилност и континуитет. Није случајно да су у финалу била два тренера која воде своје селекције дуже од десет година, Скариоло и Коле. Они су састављали екипе према својој идеји. Нису затицали ситуације, него су стварали репрезентацију. Скариоло је изабрао Брауна кад је видео да нема плеја. Коле је морао да базира игру на одбрани, због неуиграности. Обојица су имали континуитет тамо где је најважније – у идеји. Репрезентација се не саставља, већ ствара у дужем времену.

Колико се разликују послови тренера у клубу и у репрезентацији?

- Постоје тренери који су успешнији у репрезентацији него у клубовима и обрнуто. То су два различита вођења. Кључна разлика је у патриотизму. Играчи кад играју за репрезентацију, немају материјални мотив као у клубу. За репрезентацију треба жртвовати лето, породицу и притом нема новца, док се у клубу игра за новац. Тренер у клубу има већу моћ над играчима, јер постоје новчане награде и казне, док се у репрезентацију долази добровољно и ту тренер мора да буде покретач патриотизма.

Да ли се на игру нашег тима у Берлину одразило то што је два пута требало да темпира форму за кратко време (непосредно уочи ЕП два тешка меча у квалификацијама за СП 2023, у којима је победа била императив)?

- Репрезентације које дуго играју заједно, имају висок ниво утренираности и лакше их је за кратко време увести у форму. Изузетно је тешко уиграти екипе које се саставе само за једно такмичење. Одушевљен сам да смо у светским квалификацијама добили и Грке и Турке. Изузетно је тешко то урадити са новим и селектором и играчима. Најуспешнији војсковођа свих времена, генерал Суворов, који је добио све битке, говорио је: Кад се одлучује – превагу доноси патриотизам. Тај патриотски набој је можда био оптерећење за наше играче. У Шпанији играчи добијају ветар у леђа, а ми им преко наше јавности намећемо да смо земља кошарке и да смо најјача кошаркашка фирма на свету. Тешко је носити тај грб и такво бреме на леђима.

Победа више него икада зависи од тога колико добро тим шутира тројке?

- Због контакта, уског простора, брзог удвајања, тешко је дати кош испод коша. Струка мора да се позабави тиме: једна је ситуација јуче, друга данас, али је најважније ће бити сутра. А за то се спремају генерације младих. Какав ће бити модел игре, какав је профил играча који ће моћи да испуни те захтеве. Ако знамо да је шут доминантан, онда таленте тражимо по томе, а методика обуке шута мора да буде основа тренинга. Сагледавањем типа играча будућности, дефинисаћемо начин рада у млађим селекцијама.

Да ли нам недостаје самопоуздање у преломним тренуцима?

- Најбитнији део психолошке припреме јесте успех! Верујеш у оно што радиш зато што имаш позитивно искуство иза себе. Пре прошлогодишњег сусрета са Италијом, у олимпијским квалификацијама, разговарао сам с једним њиховим стручњаком који ми је говорио да тамо имају велике проблеме, да долази подмлађена екипа, да немају шансе против нас. Ми смо неопрезно ушли у те квалификације, њихов тим се подигао, отишао на Олимпијске игре и тамо био пети. То позитивно искуство против нас видело се и сада у Берлину. То смо два пута платили, јер да смо их победили прошлог лета, и сада бисмо били бољи од њих. Успех ствара самопоуздање. Раније су многе екипе губиле од нас и пре меча. Неуспех се као и оптимизам шири као зараза, тако да смо ми сада ти којима треба успех да бисмо опет стекли самопоуздање.

Ситнице указују на крупну ствар

Као тренер за физичку припрему, у мушком националном тиму Србије задржао се свега четири месеца, прошле године…

- На крају сам доживео један трауматичан, рђав знак за будућност. Када су у марту 2021. заборавили да ме позову за један „прозор” квалификација, напустио сам репрезентацију. Тада сам предвидео да неће бити успеха (репрезентација се није квалификовала за Игре у Токију – прим. аут). Не зато што нема мене, већ зато што ситнице указују на крупну ствар. Нико се није забринуо зашто напуштам репрезентацију. Не оптужујем никога, нико није посебно крив, али је генерално ситуација око репрезентације произвела такав чин.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.