Херој Италије и џелат Србије: Сваког дана желим да се осветим

Бонђорно, Марко. Сиамо Серби...

- Ох, извините. Стварно ми је жао што сте то морали да будете ви.

Није се чак ни осмехнуо, да бисмо помислили како нас провоцира изјавом да му је жао што је сасуо пет тројки за само неколико минута на крају треће и почетком четврте четвртине. Да му је жао што је одиграо најбољу утакмицу каријере и што је од анонимуса постао херој Италије. Да сада и ви, који читате овај текст без да сте прочитали наслов или наднаслов, знате о ком Марку причамо.

У хотелу препуном НБА и евролигашких звезда, освајача најсјајнијих медаља, горостаса двометраша, Марко Спису је пролазио као неки дечак. А толико је у недељу био велики да је са својих 184 сантиметара могао многе да гледа са висине.

Чак и док је стајао у разговору за Журнал, Марко Спису је био нижи од саговорника, али је изгледао као гигант. Онако како изгледа човек који се појавио из сенке, понео само своје огромно срце и ушао у битку са бољима и већима од себе.

Нажалост, човек који је победио Србију и распршио лепе, ма дивне снове, о европском злату.

Непуних 16 часова раније, када смо Ђанмарку Поцеку, селектору Италије, поменули новог играча Венеције, потапшао нас је по лицу и рекао:

- У Италији сви кажу да је сувише мали. Јесте ли видели мене? Почео сам да играм кошарку кад сам био најнижи у разреду. И сви су ме питали: ”Шта желиш да радиш у животу?” ”Да играм кошарку!” И сви су ми се смејали. И сада неко мисли да нећу да пустим у игру Марка јер је низак? Ајде у ”пи..у мат..у”.

Пренели смо Марку Списуу речи његовог тренера. Климао је главом у знак разумевања.

- Познајем га добро, јер је био мој тренер у Сасарију. Да, изгледамо слично јер смо исте висине, али постоји једна разлика. Сматрам да је у овој ери кошарка другачија, да је много напредовала у физичком смислу. И мислим да је мени сада теже него што је било пре 20-30 година. Али, на терену користим моје ствари – трудим се да трчим, да шутирам и додајем на прави начин. А против Србије је све било све савршено. Лопта се кретала невероватно, играли смо у одбрани толико тимски да је изгледало као да смо луди...

Погледао нас је у очи Спису и потапшао по рамену:

- Нажалост по вас. Извињавам се.

Поцеко је у каријери очигледно имао, како би Американци рекли, ”чип на рамену” (да не објашњавамо сад етимологију и додатно вас давимо) због висине. Да ли је слична прича и омаленог Списуа?

- Много људи не верује у мене. И даље! За мене је све ово освета! Сваког дана када се пробудим, ја ово радим због свих њих који говоре да не могу и да никад нећу моћи. И ово у недељу је била баш та утакмица. Била је моја утакмица. Невероватно. Настављам да сањам уз овај тим. Знамо да против Француске неће бити лако али...

И онда је Спису испалио оно што смо и сами приметили у мечу са Србијом.

- Чини ми се да смо купили наклоност неутралне публике. Пренели смо велику подршку на нашу страну. Ако ми дозволите, сматрам да смо забавни за гледање. У томе сви уживамо.

Спису, 27-годишњак из Сасарија, са Сардиније, из левице је у недељу увече убацио шест тројки Србији, пет у тренуцима када је Италија газила ка четвртфиналу и изненађењу. У неколико случајева био је сам. Зато и питамо да ли је осећао у тим тренуцима да га српски тим потцењује.

- Нисам сигуран да су ме потценили, играли су исту одбрану као у Хамбургу. Само, сада је њихова ротација у дефанзиви била таква да сам остајао сам. Лопта је тако ишла да су ме сви проналазили и ја сам шутирао без оклевања. А када је почело да улази, самопоуздање је расло са сваким шутем. Помислио бих чак и да шутнем са пола терена у том тренутку.

Док смо разговарали, видели смо модре подочњаке испод ока хероја Италије.

- Ово је без дилеме моја највећа утакмица у каријери. Осмина финала, против Србије, вероватно највећег фаворита за освајање злата... За мене је то невероватно. Нисам спавао целу ноћ. Погледајте ми очи.

Помислили смо да је због туче са српским играчима.

- Да, тако изгледа. Нисам ока склопио. Окретао сам се, будио... Не знам да ли сам спавао уопште. Сад морам да се одморим. Али, то је у реду. Увек бих прихватио да не спавам ноћима све док сам ово доживео.

Момак малог раста и великог срца рекао је једну велику истину – купио је навијаче на овом Европском првенству.