Соња Васић: Надам се кошаркашицама на ОИ у Паризу

0

Васић је у минулој години завршила играчку каријеру дугу 17 година освајањем злата на Европском првенству у Шпанији

ФОТО: EPA-EFE/Miguel Angel Polo

Бивша кошаркашица Србије Соња Васић изјавила је да јој је 2021. била турбулентна и поучна година, али да ће јој остати у лепом сећању.

Актуелна спортска директорка Олимпијског комитета Србије (ОКС) у разговору за Тањуг говорила је о последњем играчком лету, изазовима са којима се сусрела пред Европско првенство и Олимпијске игре, новој функцији, али и о очекивањима од женске репрезентације у будућности.

Васић је у минулој години завршила играчку каријеру дугу 17 година освајањем злата на Европском првенству у Шпанији, као члан идеалне петорке и најкориснија играчица (МВП) турнира.

"Сигурно је једно од најлепших првенства, било је заиста специфично јер смо ми због ситуације са короном биле осуђене једна на другу, никада више времена нисмо проводиле заједно. Дошле смо до резултата из толике усмерености екипе и заиста је чињеница да имамо то нешто у тиму, да то није пука случајност. Мислим да сам на то највише поносна што се наше екипе тиче, што смо с годинама стасале и сазреле у том смеру да можда играчки и кошаркашки тај нас успех није био очекиван и оправдан, али смо то надокнадиле другим стварима. Извукле смо најбоље из нас и мислим да смо због тога поносније више него икад", рекла је Васић Тањугу.

Била је лидер српског тима на турниру у Валенсији, који је други пут у историји освојио титулу шампиона Старог континента.

"Можда је због тога другима било теже да прихвате моју одлуку, јер је већина људи била где идеш сада када си на врху. Моја жеља је увек била да одем под својим условима, да одлазим јер ја тако желим, а не зато што сам принуђена. Чињеница да сам у томе успела иако сам месеци пре тога нису обећавали чини ме још поноснијом", рекла је некадашња кошаркашица шпанске Ђироне.

Васић, једна је од најбољих и најталентованијих кошаркашица у Европи, упркос доминантном наступу на ЕП у Валенсији, истиче да на то није било њено најбоље издање на неком такмичењу.

"Искрено мислим да није, ја и даље сматрам да сам у на ЕП у Будимпешти играла најбоље. Поготово јер сам први пут дошла у реперезентацију, ниједну утакмицу нисам почела у првој петорци, улазила сам као ко зна која измена и играла сам позицију која није природно моја. У Шпанији можда јесам индивидуално дошла први пут више до изражаја, али мислим да је тада први пут било потребе за тим. Ствари су и раније могле тако да се поставе, али није било потребе", каже Соња.

"Ми имамо екипу у којој ће неко увек доћи у први план, ми имамо играче као што су Ана Дабовић или Јелена Брукс, које могу да убаце по 30 поена и она заиста нема потребе да ја форсирам нешто када видим да другима иде. У Шпанији се то ове године некако потрефило да смо имали различите статусе играча и да сам први пут морала да запнем на пољима на којима нисам морала и зато је дошло до изражаја. На крају је испало да се можда и екипа више него икад ослонила на мене. Искрено, ја од одговорности никад нисам бежала свих ових година у тим неким одлуцћујућим тренуцима".

Месец дана након освајања европског злата, Србију су чекале Олимпијске игре у Токију, на којима је бранила бронзу освојену 2016. године у Рио де Жанериу.

Планове да на свом последњем такмичењу у каријери одигра најбоље, покварио је позитиван налаз на корона вирус, две недеље пре старта ОИ.

"Искрено, надам се да ћу сада остати смирена, пошто је то једна тема, која ће ми заувек остати болна тачка јер не знам спортисту коме то не може да остави жал", почиње пирчу Васић са кнедлом у грлу.

Додатни проблем био је и тај што је и њен супруг, веслач Милош Васић, такође олимпијац, био заражен.

"И даље имам осећај да је нама нешто одузето што је у том тренутку деловало као готов посао. Период после ЕП је деловао стварно као исувише добро, нешто ће се десити. Можда је то онако за нас доста тужно, јер смо ми учинили све што је било до нас. Чували смо се годину и по дана, ми нисмо до тада прележали, били смо вакцинисани и били смо дисциплиновани у том погледу да нешто не закачимо. Али, наравно, не можеш све ствари да исконтролишеш. Милош и ја смо у истом тренутку сазнали да смо позитивни. Тих 15 дана су биле агоније, јер је сваки дан ишла нека друга прича. На почетку је било најтеже, јер је Милош тамо у Јапану био сам и затворен у хотелу, није имао никакву медицинску помоћ и некако осећај да он нема луфт који сам можда ја имала, јер ја сам имала екипу која ће свакако отићи и учествовати, ја имам већ олимпијску медаљу, а да је њему све то опет одузето", рекла је Соња.

"Ја сам завршила у болници и до буквално сат пре полетања селекторка и ја нисмо знале да ли је уопште могу да идем у Токио и у ком облику могу да идем. Моји прегледи доста искомпликовали и да добијем зелену светло. Све је то било веома стресно, доста људи није имало разумевања кроз какав ти период пролазиш. Остаће то заувек болна тема", каже Соња задржавајући сузе.

Како каже, све то био је неки наук и за њу и њеног супруга.

"Мислим да је то нека школа за нас, јер смо Милош и ја били фанатици по питању спорта. Ти си зацртао, тренирао дао све од себе, изгарао и надаш се да ће се то за шта се спремаш и десити. Први пут је била ситуација где то тако није било могуће. Можда је то била нека лекција".

Упркос препорукама да се не такмичи на ОИ, крилни центар српског тима одлучила је да буде уз тим у Токију, свесна да неће бити на нивоу на ком је била неколико дана на првенству у Шпанији.

"На првим тренинзима то није било сјајно, јер је после 20 дана без тренига требало да уђем у наш систем. Сви знамо како наша репрезентација игра и ради и та то није нешто што може тек тако да се одради. У првим утакмицама видели смо да је екипа била навикнута на оно што сам ја изнела на ЕП. Типичан пример - срце хоће, али тело колико ће. У глави замислим и кренем да урадим нешто за шпсихички себе да убедим, да пролази време, ући ћу у ритам, биће боље, мислим да стварно није било реалнота знам да могу и само се успут нешто деси... Не може, не иде. Ма колико да сам ја покушавала ", рекла је Соња.

Читав олимпијски турнир је за мене био прави ролеркостер, додала је.

"Покушавала сам да нађем своје место које доприноси на добар начин екипи, али сам само на моменте то успела, јер су воље и жеља и даље биле довољно јаке да извучем нешто што вероватно није било ни реално. Нисмо успели да се консолидујемо, енергетски смо се толико дали 20 дана раније у Валенсији. На тактику стручног штаба и нашу вољу смо успели да дођемо у борбу за медаљу на ОИ, али није могло да се реализује".

Србија је упркос свему дошла до полуфинала ОИ, где је поражена од Сједињених Америчких Држава.

Изгубљени меч бронзану медаљу против Француске био је последњи меч Соње Васић.

"Стварно сам се трудила да се не оптерећујем тиме. На самој утакмици против Француске, већ сам поцела да "пуцам", што је било донекле очекивано. Само себи на томе замерам, јер се то осетило и на екипи да је то наша последња утакмица и било је много емотивног набоја. Питање је да ли су сви успели да се изнесу са тим и да ли смо из превелике жеље изгореле. Али то је тимски спорт, не можеш све да исконторлишеш. Није идеално што смо турнир завршиле поразом, што је први пут да наша репрезентација дође у борбу за медаље и да не победимо. Остаје жал, један део мене ће увек жалити", рекла Васић.

Убрзо после завршетка играчке каријере, трострука шампионка Евролиге, своју мисију наставила је у Олимпијском комитету Србије на функцији спортске директорке.

"Велика промена, нисмо очекивала да ћу баш тако брзо да улетим у нешто ново и у подручје где ипак имам доста да учим и и да се развијам. Имала сам среће да су ме људи из ОКС-а препознали, ја сам препознала да је то је организација да где бих волела да учим. Драго ми је заиста да сам започела ову путовање у оквиру Олимпијског комитета и некако надам се да ћу успети све оно што сам као спортиста видела на такмичењима да пренесем на ову другу страну, да нашим спортистима буде боље. Ми у ОКС гледамо на то да смо услужни сервис нашим спортистима. До Париза ће се показати и шта смо и како смо".

Без Соње и Јелене Брукс, кошаркашице Србије кренуле су нову етапу, почеле су квалификације за Европско првенство 2023. године, а у фебруару у Београду очекује их и квалификациони турнир за Светско првенство у Аустралији.

"Мојима у ОКС-у кажем да ја њих очекује на Олимпијским игра у Паризу. Јелена и ја смо заузимале велики простор у тој екипи, али сада да тај простор може да попуни неко ко није то могао да се наметне док смо нас две играле. Видим много лица која способна за то, све су оне то прошле са нама. Девојке имају потенцијал, ради се квалитеним играчима, имају искуство јер су биле део свега оног што смо заједно направили. Надам се да ће се квалификовати на СП, јер је све лакше кад се држи континуитет наступ на такмичењима. Верујем у њих, навијам, трудим се да одржим контакт са свима. Надамо се да ће нас представљати и у Паризу", закључила је Васић.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру