Летос нас је све изненадио. Искрено, очекивали смо да ће момак чија прича није свакидашња, који је корацима од седам миља себи прокрчио пут до највише ранга, доћи и помоћи репрезетнацији Србије на предолимпијском турниру у Београду.
Већ тада је имао шта да понуди и да, уз Бобана Марјановића и Филипа Петрушева, ојача рекет Србије. Да ће Орлови добити и мало „свеже крви“ и помоћ двадесетогодишњег Алена Смаилагића. Још једном – његова кошаркашка прича је таква да је заслужила да се опише у документарном филму. И пре него што је остварио неки „опипљив“ успех.
Али, Смаилагић се није јавио тадашњем селектору Игору Кокошкову. Целу причу је пратило некакво немушто објашењење да је одлучио да се посвети себи и припреми за наредну сезону.
Иако је у животу уопште, па и спроту, увек боље гледати напред и не освртати се на оно што је било, изабрали смо да причу са Аленом Смаилагићем на окупљању репрезентације почнемо баш одатле.
Јер, сада је ту... Зашто није био летос?
Каже...
- Немам никакав проблем да објасним.
Уосталом, објашњење је једноставно.
- Тада нисам имао клуб. Морао сам да се припремим што боље могу да бих добио неку понуду, неку шансу. Да бих могао да се покажем што боље – причао је млади центар.
Понуду је ускоро и добио. Не из НБА, што су сви очекивали. Већ се вратио кући. И за пар месеци у Партизану, показао је све оно што Европа није могла да види када је он у питању. Јер, није имала где да види. Али што је довољно добро, да буде један од носилаца игре црно-белих и да на његову адресу поново стигне позив у репрезентацију. Овог пута, од новог селектора – Светислава Пешића.
- Показао сам се у Партизану на неки леп начин. Сада сам спреман да одиграм за репрезентацију и да дам све од себе – каже.
И – како је рекао – сада ћемо га виђати у дресу репрезентације када год га селектор процени да је потребан тиму.
- Сад сам ту где јесам. Сад имам чврсто тло под ногама. Сада ћу да се одазивам много чешће у репрезентацију. Осим кад ако ме нешто не спречи, не дај боже.
Баш зато што се у досадашњем делу сезоне показао – како је рекао – на леп начин, сада се и у репрезентацији од њега очекује доста. Нећемо сад да потежемо причу о томе да репрезентација није комплетна и зашто није. Али, због тога неки играчи и пре времена добијају улоге носилаца. Које морају да изнесу. Смаилагић нема проблем са тим. Све му олакшава то што је у репрезентацији доста играча Партизана.
- Нас шесторица из Партизана смо ту, што мени олакшава доста. Да не будем први пут сам ту. А шта и колико се тражи од мене, то ће зависити од тренера. Од тога каква су његова очекивања од тима и шта он жели да уради.
Времена да уради све што жели, Пешић неће имати. Утакмица против Летоније је већ сутра. Смаилагић и остали црно-бели су претходних месеци неке информације могли да добију из прве руке. Од Родионса Куруцса. Њиховог саиграча, иначе репрезентативца Летоније.
- Нисмо много причали о овој утакмици, нисмо имали времена. Само смо се шалили како ћемо да их победимо – каже Смаилагић уз осмех.
Доста озбиљније је рекао:
- Припремићемо се, сазнаћемо све што нам је потребно. Имамо добар тим и тренера. Не сумњам да ће они добро да нас припреме за то.
Олакшавајућа околност је и то што ће Србија први меч играти као домаћин. Смаилагић додаје:
- Бићемо код куће, пред нашим људима. И мени ће значити да први пут у дресу репрезентације заиграм на домаћем терену. Биће ми много лакше, него да смо негде даље.
Ипак – Орлови ће и у овом прозору отићи „негде даље“. У недељу ће играти у Монсу, против Белгије. Шта очекује од те утакмице, питали смо Смаилагића. Питање као да га је изненадило. Уз осмех, онај искрени, дечачки, рекао је.
- Ја се увек надам победи! На тренингу радимо вредно, свако се максимално залаже. Покушаћемо да направимо што бољи резултат – рекао је Смаилагић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.