Почетна / Кошарка / Репрезентација

ДРУГИ ПИШУ - Игор Кокошков: Мој останак зависи од породице

Игор Кокошков у екслузивном разговору за портал 24седам открио шта се дешавало у репрезентацији и како даље
ФОТО: В. Марковић

Мушка репрезентација Србије неће учествовати на Олимпијским играма у Токију. После шокантног пораза од Италије и неколико изјава актера на самом терену испречио се зид ћутања између знатижеље јавности и оних који би одговоре шта се десило могли да дају. Људи из кошарке избегавају јавно да говоре на ту тему, док форуми навијача брује… Селектор Игор Кокошков у ексклузивном разговору са Павлом Кнежевићем за портал 24седам открио је шта се дешавало. Интервју преносимо уз редакцијска скраћења.

Да ли је дошло до неког сукоба унутар свлачионице?

Кад сам рекао “нема драме”, мислио сам неку тешку релацију која се десила или у току саме утакмице или на крају. Ми смо врло тешки у прихватању информација да није постојао никакав физички сукоб. Медији формирају драму.

Кокошкову сметају коментари да су играчи требало да се побију на полувремену.

Ружно је, врло ружно, хушкамо играче, правимо атмосферу да ако се неко не побије у свлачионици и ако не постоји конфликт, да испада да нису реаговали на прави начин. Хушкамо децу једне на друге чисто да бисмо ми изгледали као неко ко о томе брине. А играчи брину, не би били ту где јесу да не брину. 

Ако није било туче, шта је био разлог?

Враћам се на нешто што је долазило од неких назови еминентних тренера који кажу да је можда боље да су се потукли. Мислим да из педагошког, тренерског аспекта тим играчима треба понудити нешто боље сем физичког контакта на полувремену. Био сам у многим тимовима где није било физичког контакта на полувремену, а где је тим победио утакмицу или турнир или сезону.

Зашто смо изгубили и зашто је тим деловао како је деловао.

Овај разговор није жеља да се створи алиби. Моја потреба је да људи који воле кошарку и национални тим, имају довољно информација. Последњих пар дана сам искористио да се утисци слегну. Реакција и медија и назови спортских радника је толико била ружна и малициозна… Нека живе с тим, али дугујем информације у каквим смо условима радили и због чега нисмо победили.

Кокошков преузима сву одговорност и не бежи од ње.

Заиста верујем: тренери губе утакмицу, играчи добијају. Апсолутно не бежим од одговорности. Никад нећу упрти прст у неког другог. То је ствар моје приватне културе. Сигурно ћу заштити интегритет тих момака у свлачионици и КСС као институције, али читаоци треба да имају праву информацију и знају у каквим смо условима радили.

Како је тим био неспреман?

Ја за својих 30 година рада у кошарци и 16 година у ФИБА такмичењима, нисам имао прилику да радим у оваквим условима… Нажалост, нисам могао да окренем ни један телефон од ментора, старијих колега, селектора, да питам за савет, јер нико од њих није прошао кроз овакав начин рада. Ситуација је захтевала велику флексибилност и могућност адаптирања. Морали смо из дана у дан да модификујемо план.

На шта мислите?

Број играча на тренингу, када долазе, ко ће кад да се појави. Ми смо направили завршни списак који је требало да предамо Олимпијском комитету од 24 играча, а на првом окупљању имали смо нажалост три играча. И тако три дана… Док нам није дошао четврти. Више сам имао интервјуа са играчима који су дошли да се јаве и опросте од националног тима. Ми смо се смејали од туге. Апсолутна импровизација. Ми смо прва два контакт тренинга одрадили прво вече по доласку у Грчку. Дакле, имали смо два тренинга да бисмо одиграли те три утакмице у Грчкој. И онда улазимо у турнир где више одмараш играче него што умараш. Никад нисмо имали 12 играча. Дакле нула, понављам нула тренинга где смо имали све играче заједно на тренингу.

Селектор је потом открио неке заиста шокантне детаље.

Пре полуфинала са Порториком, прекршили смо правила. Ми смо на тренинг довели играча који није био у мехуру, само да бисмо имали њих 10 на тренингу и одиграли пет на пет. И повреде. Током турнира се повредио и Стефан Јовић. Велика слика је била да се превари овај турнир, неким искуством, мотивом, чињеницом да играмо у Београду, украдемо ту утакмицу и да се онда ресетујемо.

Национални тим је емоција, а онда искључујемо рационалност.

- Италијани немају играче који су имали неке индивидуалне титуле, и ми то као треба добијемо са неких 20 разлике. То је математика. Кошарка није математика, већ игра која има спортску логику. А без обзира на имена, и наш тим, ми за ту утакмицу нисмо били спремни. И то смо показали.

Немања Бјелица је рекао да је до играча.

Ма, залагање није проблем. Проблем је била неспремност, индивидуална и тимска, из објективних разлога.

Али, како објашњавате, ситуацију са серијом тројки на крају првог и почетком другог полувремена?

Да ли се увек кријемо иза залагања? Емотивно стање играча – ми нисмо играли на том нивоу, ни ви ни ја, ми, дакле, о том стању можемо само да нагађамо. Ми све ставимо у калуп залагања, све што нам је непознато, ставимо под “нисмо се залагали”. Иза тога се и тренери који су професионалци, који од тога живе, врло често крију. Ми смо имали неке играче којима смо стављали на леђа више него што могу да изнесу. На тој утакмици да ли је проблем било самопоуздање? Да. Страх? Да. Поготово кад излазиш на утакмицу у којој си психофизички неспреман, а ми смо били неспремни и из тога излази самопоуздање.

Тема лета – Јокић:

Јокић је најбољи кошаркаш света. Погледајте шта се дешава Словенији, која није могла да прође квалификације за Европско првенство, која је губила од Белорусије. Имали су јако лоша последња два лета и појављује се алфа мужјак, њихов Јокић, појављује се Лука (Дончић) који је у овом тренутку топ 5 играча света и све се мења. И медијски и свлачионица и тренинг. То су људи који су магнети. Поготово ако је твој најбољи играч најбољи додавач света, што су и један и други. Не најбољи стрелци, него плејмејкери. То мења и у енергији и самопоуздању. Ми треба да будемо паметни а реакција коју имамо према Николи неће помоћи да он приђе и да се осећа ближе националном тиму. Он је најбољи играч света, сигурно нам је много недостајао и све би то било другачије, али постоје објективни разлози и треба да га подржимо, шта год да се десило.

Остајете ли селектор? Да ли сте причали са људима из Савеза?

Ја нисам у српској кошарци, ја живим у Америци у Финиксу, тамо сам већ 20 година у НБА, а у овом тренутку сам у Истанбулу, тамо ми је посао. Проблеми настају оног тренутка кад се не остваре амбиције и зацртани циљеви, одређени стандарди. А ти стандарди су кад је српска кошарка врло високи. Ми да смо отишли на Олимпијске игре а да нисмо ушли у групу тимова који се боре за медаљу, за нас би то био фијаско. Постоје неке ствари стратешке које српска кошарка мора да решава. Не могу да будем лицемеран, постоје две ствари, које гледам са аспекта тренера евролигашког тима и тренера који води ФИБА такмичење. То су два потпуно одвојена концепта.

Селектор је наставио:

У ово сам ушао великом емоцијом, жељом да се вратим кући. У Америци сам имао прилике да кроз рад и резултатима које сам направио упознам председника САД. Не говорим да бих се хвалио, него шта сам доживео. И у тој Грузији сам радио и имао прилике да резултатима добијем државно признање и да ми се захвали и Словенија… Мени је то једина жеља била, да овде освојиш нешто лепо и квалитетно и кад напустиш тим, да оставиш траг иза себе.. Ту сам јер сам добио поверење људи из Савеза. Везано за моју одлуку, није пријатан моменат, али мој статус у репрезентацији је везан најискреније за породичну ситуацију... Ја се тренерски осећам немоћним јер не знам како да помогнем овом тиму. Као што је емотивна била одлука да преузмем програм, тако је емотивно врло битна и породична ситуација. У овом тренутку најискреније не знам. Не постоји дубља анализа од овог што сам вам изнео.

НИСАМ КЛОВН

Не види ништа спорно у томе што је на тајмаутима прво разговарао са члановима стручног штаба, а тек онда са играчима.

- Моји сарадници нису привесци него уважене колеге које имају шта да кажу и то мишљење увек уважавам. Са тог аспекта смо мало уназад. Смејали су се људима и кад су рекли да је земља округла. Кажем колегама: немојте да имате отпор према напретку, према нечему што се мења и мојој емотивној суздржаности на утакмици. Ја нисам кловн који забавља публику са стране и лупа се у груди да би то изгледало лепо на камери.

НЕМАМО МЛАДЕ

- Мене као тренера Фенербахчеа заиста не интересује турски национални тим, ја ћу скинути 12 странаца да победим. Ако Звезда или Партизан могу да скину 12 Американаца, они ће то урадити. Са аспекта националног тима, млади играчи морају да имају простора за развој. Зато не могу да будем лицемеран и да се водим двоструким стандардима шта је добро за развој младих играча. Ми њих немамо. Ми бисмо њих наградили, поклонили бисмо им нешто што у овом тренутку не заслужују. Али, то смо увек радили, то је стара југословенска школа. И скинули бисмо сигурно дватри млада играча и ми бисмо њих частили, то је реч, “частили”, да бисмо имали мост да премостимо ово време и припремимо их за будућност. Ми имамо пар играча Звезде, то нису момци од 21-22 године, већ имају 27 година, а тек су сада добили шансу да играју значајнију улогу у Евролиги – рекао је Кокошков.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojan Sabac
Podrska Kokoskovu, najmanja je krivica na njemu. Da klubovi po Srbiji nisu podavljeni, imali bismo igrace i za prozore i za prozore i za kvalifikacije. Nama klinci nakon osnovne skole moraju da beze iz zemlje ako planiraju da urade bilo sta (Peno, Pokusevski, Smailagic, Petrusev, itd) posto ovde nema mesta za njih.. Reprezentacija nam se svela na izraubovane tridesetogodisnjake koji pauzu nakon takmicenja koriste da zalece povrede. Za to nije kriv ni Kokoskov, ni razlvasceni KSS.
apsolutno
Bravo. Losi rezultati su sastavni deo sporta, Jedan Duda, vece trenersko ime i od Igora, nije otisao u London, a nije mu falilo 8-9 igraca (Jokic, Bogdan, Lucic, Milutinov, Raduljica, Pokusevski, Smailagic, Guduric, posle povrede i Jovic itd.). Igor je vrhunski strucnjak, ucio je od najboljih, ima i odlicne pomocnike, samo treba vremena, a i vise od dve, tri nedelje okupljanja reprezentacije. Ranije je to bilo celo leto, a sad na pocetku ni celu petorku nije imao na raspolaganju, sve je navrat nanos bilo, a Italija kostur ekipe ima vec neko vreme, kvalifikacije za evropsko su igrali u ovom skoro istom sastavu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.