ПИШЕ: Предраг Сарић
Да су ту и они који нису, оправдано или неоправдано, еуфорија би свакако била далеко већа. У кошаркашкој јавности, ипак, створила се слика да ћемо и са „резервним” саставом на челу са Теодосићем и Мицићем, најкориснијим играчима најбољих европских клупских такмичења лако до Токија.
Јер, наводно, треба само добити Италију. Екипу у којој нема Галинарија, Датомеа, Белинелија... А Азури најбоље знају како је то кад на домаћем терену треба добити само Грчку...
Пре пет година у Торину пројектовано финале било је Италија - Грчка. Али то се није уклапало у пројекције Хрватске са Бојаном Богдановићем и Ацом Петровићем на челу. Прво су у полуфиналу показали како се у Европи зауставља Јанис Адетокумбо и отписали Грчку, да би потом цела чизма занемела кад су у финалу Галинари, Барњани, Датоме, Ђентиле, Белинели, Хекет и Мели поклекли против не баш јаких Хрвата. За пораз Канаде у Манили од Француске не може се рећи да је шокантан.
Сличних примера било је и на квалификацијама за Пекинг и Лондон. У Атини се нису оствариле жеље Дирка Новицког, у Венецуели су Грци још у на првом елиминационом степенику поражени од Литваније.
Сви ти примери наводе на закључак - НЕМА ЛАКОГ ПУТА ДО ТОКИЈА. Ни са једне од четири дестинације, па ни из Београда. А, ако већ морамо да се бавимо математичком вероватноћом, онда нек се изненађење догоди у Каунасу, Викторији или Сплиту.
Добро је само што за разлику од навијача нико у нашој репрезентацији не помишља да ће бити лако ни против Филипина, камоли против Порторика и Италије. Уосталом, као што и нису очекивали да ће бити лако против Доминиканске републике. Кокошков и сарадници ће морати да анализирају и пронађу решење да се више не понавља да им играч од 188 сантиметара, као што је Лиз, до полувремена покупи седам лопти под кошем. Потом и о томе што је он за исто време убацио 16 поена...
Кад је лепота игре у питању, прве утакмице углавном су за заборав. Лепршавост нек дође на крају, негде у четвртфиналу и полуфиналу Олимпијских игара. Очекивали смо и да ова премијера буде „ружна”. Али на сасвим други начин. Да буде тврда и жестока, никако налик ревијалном мечу у ком сви имају једнака права и могу да испале прву лопту коју добију. И да Доминиканци у нападу „плешу као уз музику са неког плажног бара”.
Хијерархија мора да се зна. И зато ма колико двојац с почетка приче био уморан мора да буде што дуже на терену. Најјачи утисак са прве утакмице гласи - плави брод је на правом курсу кад су обојица у игри.
ПОБЕДНИЦИ ОЛИМПИЈСКИХ КВАЛИФИКАЦИЈА
2008.
АТИНА: Грчка, Хрватска, Немачка.
2012.
КАРАКАС: Литванија, Русија, Нигерија.
2016.
БЕОГРАД: Србија
МАНИЛА: Француска
ТОРИНО: Хрватска
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.