Петрушев: НБА прстен чини срећним клуб, медаља целу државу!

Звучао је као да се правда. Није имао за шта. Али, желео је да буде јасно. Када је причао о свом дебију у сениорској репрезентацији Србије, није рекао да није очекивао како ће бити тако „лако”. Више је мислио – „једноставно”.

Али – једно је сигурно. Све што је Филип Петрушев урадио у балону у Тбилисију – посебно на тој утакмици против Грузије, на његовом дебију у националном тиму – деловало је баш тако. Лако! Чак и прелако.

Уживао је. И носио Србију до победе која је значила и пласман на Европско првенство 2022. 

После свега, осећао се добро. Чак и – како је сам рекао – феномелано!

А, пре свега? Како је било, питамо.

- Нисам знао шта да очекујем и имао сам малу дозу страха – признао је Петрушев, дан пошто су завршене квалификације за Европско првенство. Србија је у последњем балону остварила две победе, а он показао да Орлови имају на кога да се ослоне у годинама које долазе.

Али, није то била трема, каже. Оно што вас паралише. Већ:

- Онај позитивни страх – додао је Петрушев.

Ипак...

- Први пут сам играо за репрезентацију. То је велика част. Привилегија! Нешто за шта се сви боре и труде од првог дана када почну да тренирају кошарку.

Ако је то и био страх, публика није могла да га види. Нестао је већ после почетног подбацивања.

- После неколико минута, када сам дао први кош и пробио лед, све је кренуло као што увек и иде. Нема ту шта да се каже посебно. Само сам то био ја на терену. Имао сам пуну подршку свих, феноменално су ме прихватили и помогли ми да се осећам комфорно. Онда је из те моје опуштености све дошло – причао нам је Петрушев.

А „то” је 27 поена, шест скокова, индекс 30. На дебију за сениорски тим Србије. Као убедљиво најмлађи играч на терену. Што је сигруно један од најбољих учинака дебитаната у репрезентацији. Против Швајцарске је стао на 22 поена, осам скокова, имао индекс 27!

Пре свега овога, Петрушев је говорио како би му важније било да освоји медаљу на Олимпијским играма, него НБА прстен. Има добре шансе да уради обоје. Али, да ли је пошто је дебитовао за репрезентацију, тај осећај можда чак постао и јачи? Одговор нас није изненадио.

- Сигурно! НБА прстен чини срећним тај клуб и његове навијаче. Медаљом са репрезентацијом чините срећним целу државу. Све ваше сународнике. Не може да се пореди.

Био је јуниорски првак Европе са Србијом. Две године заредом. Један од ретких за које смо и тада знали да ће бити будућност. Да ћемо га у неком тренутку видети у дресу сениорске репрезентације. За њега је тај дан дошао доста брзо. Требало је још брже. Нажалост, објективне околности су га спречиле да још у новембру испуни свој дечачки сан.

Али, да ли је све то ишло брзином коју је он очекивао, питали смо Петрушева.

- Од како је овај систем такмичења, са прозорима, где не играју најбољи играчи, мало брже и лакше се улази у први тим. Али, да ће то све изгледати овако, нисам очекивао. Искрено!

Дејан Милојевић је као први тренер водио Србију против Грузије. И после те утакмице је рекао како воли начин на који Петрушев игра, али да није био сигуран како ће се изборити са притиском, што је он ипак добро изнео. Игор Кокошков није појединачно анализирао играче. Какву је сарадњу имао са њима, као и свим осталим члановима стручног штаба.

Употребио је реч, коју је често провлачио кроз разговор.

- Феноменалну!

Очигледно се баш добро осећао.

- Цео стручни штаб је обавио велики посао. Игор и Дејан су искусни тренери. Обојица ме добро познају. Имали смо сјајан однос.

Најважније је...

- Веровали су у мене – додао је млади центар.

И...

- Само је требало да и ја верујем у себе. Да радим оно што најбоље радим.

Који је најважнији савет који је добио за ових седам дана у репрезентацији, најјачи утисак?

- Опхођење старијих играча према нама млађима. Однос према свему. То је нешто што бих заиста истакао. Знате, када се у репрезентацији скупе играчи, сви имају исти циљ. Да победе, да покажу жељу и енергију. Све фунцкионише сјајно.

Пошто је сам поменуо однос старијих играча, надовезали смо питање о сарадњи са Мирославом Радуљицом.

- Радуљицу нисам пре познавао. Али, амбијент у репрезентацији је био такав као да се сви познајемо од раније. Од првог дана смо се спријатељили. Он је преискусан играч, пружао ми је подршку и на терену. Било шта да се десило, увек је био ту. Бодрио, играо.

Иако су обојица класичне петице, Петрушев и Радуљица су играли и у тандему. Почели су заједно баш тај меч против Грузије, где му је Радуљица мало у почетку и „скинуо са леђа” преискусног Георгија Шермадинија.

- Иако је мени петица природнија позиција, навикао сам да играм са још једним високим играчем у тандему. То је систем као што ми радимо у Меги – додао је Петрушев.

А значило му је баш и због тог дуела са Шермадинијем. У коме је Петрушев ипак доминирао, али и насео на једну „намазану” финту искусног Грузина. Подсећање на тај детаљ, измамило је осмех на лице једног од најталентованијих Европљана.

- Он је стварно добар и веома искусан игрча, Покушао сам као да искористим своју младост, енергију и брзину. Потрудио сам се да уђем у тај дуел без претераног респетка. Али, увек је мотив више да се борим за себе против тако добрих играча.

Следећа акција репрезентације је олимпијски квалификациони турнир, крајем јуна и почетком јула у Београду. Да ли је можда већ у Грузији било речи о томе.

- Искрено, не. Нисам имао представу ни како ће ово изгледа, нити да ће овако добро изгледа. Покушавам да уживам што више могу. Не размишљам о томе када ћу и да ли ћу бити позван. Био сам концентрисан на ове две утакмице, сада се враћам у Мегу и једино мислим о томе како ћу да играм још боље и да напредујем. То је кључ. Да се не задовољним овим што сам до сада постигао, већ да наставим да радим.

Осим тога…

- Сада смо били искључиво концентрисани на ове две утакмице. Морали смо да изборимо пласман на Европско првенство.

Али – ако позив стигне, Петрушев нема дилему. Увек ће бити ту за репрезентацију. 

- Око тога нема говора. То сам и раније причао – поручио је млади центар.