Селекторка Марина Маљковић сениорској репрезентацији прикључила 2019. године у новембарском прозору против Албаније, као једну од играчица од које се очекује да у наредним годинама буде носилац националног тима.
- Била ми је велика част и награда за мој рад. Прошла сам све млађе категорије и као мала желела сам да играм за сениорску репрезентацију. Била сам пресрећна, али сам свесна да сам још далеко од првог тима, да имам још да радим. Сваки пут када ме позове, то ми је подсетник да видим колико још треба да радим ако желим да будем међу првих 12 - рекла је Ногић Тањугу.
Право лице и таленат показала на мечу против Литваније у квалификацијама за овогодишње Европско првенство, на које су се кошаракашице Србије пласирале пре последњег прозора у фебруару.
- Надала сам се да ћу добити шансу. Била сам спремна да уђем било кад и када сам добила прилику знала сам шта треба да радим. Селекторка ми је само рекла да не компликујем, да шутирам када сам сама и да играм одбрану. Било је мало треме у почетку, али брзо ушла у штос. Саиграчице су ми дале самопоуздање. Захвална сам им на свему. Била сам задовољна својом партијом, али одбрана је могла боље - каже 23-годишња Јована, која је Литванкама убацила 13 поена.
Кошаркашице овог лета у месец дана очекује и ЕП у Шпанији и Француској и Олимпијске игре у Токију, а Ногић истиче да ће спремно дочекати евентуални позив.
- Волела бих да будем међу тих 12 за било које такмичење, али видећемо. Наставићу да радим и да се трудим. На припремама ћу дати све од себе да покажем да могу да будем део тих 12. Највећа жеља ми је да освојим медаљу са репрезентацијом. То ми је циљ који се неће променити.
Рођена је у Београду, а када је имала две године, њена породица се током бомбардовања преселила у Потругалију.
Тамо је одрасла и направила прве кошаркашке кораке, али није било дилеме под чијом заставом ће играти.
- Опције су биле Србија или Португалија. Није то ни била одлука, то је нешто што сам знала од малена, јер сам желела да играм за српску репрезентацију. Моја породица је из Србије и знам шта би то значило не само мени, него и њима, да певам нашу химну, да носим наш грб и да се борим за нашу земљу. Имала сам 13 година када сам први пут гледала сениорке у квалификацијама за ЕП против Летоније и тада сам знала да ћу да наступам за Србију.
Са Принејског полуострва уследио је одлазак у Сједињене Америчке Државе, где је током наступа на колеџу Провиденс обарала многе кошгетерске рекорде.
После Америке вратила се у Европу, али овај пут у Шпанију, где сада игра за Логроњо.
- Више ми прија европска кошарка, без дилеме. У америчкој колеџ кошарци играш са млађим девојка, а у Европи играм против жена, које су старије, искусније, брже, јаче… То ми је био некакав шок, јер то нисам очекивала. У САД нема толико конкатка, не може да се игра толико физички, јер то судије не дозвољавају док је у Европи супротно - закључила је Ногић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.