Марко Симоновић је прошлог четвртка играо меч против Ефеса. Дан касније већ је био на путу за Еспо, где је црвено-бели дрес, заменио дресом са државним грбом и у понедељак имао важну улогу у победи против Финске, која је Србију довела на корак од пласмана на Европско првенство.
Сутрадан, тачније у 4,45 ујутру, у друштву Небојше Илића и Богдана Карачића напустио је хотел у Еспу и кренуо пут аеродрома. У 9,20 стигли су у Франкфурт, где су до 18 часова чекали лет за Тел Авив, месту где ће Црвена звезда, сутра вече (20,05) изаћи на мегдан Макабију. Све у свему, на коначној дестинацији је био око поноћи.
- Није лако, умор стиже, али шта да радимо. Битно је да превладава задовољство одрађеним - кроз осмех је рекао Симоновић. - С обзиром на све околности, задовољни смо тим мечом против Финаца и како је то изгледало. Победили смо, то је најважније. Имали смо контролу скоро свих 40 минута, а ти неки мали падови су потпуно природни, када се зна да је екипа сакупила можда три заједничка тренинга. А, Финци и пре тога Швајцарци већ годинама у истом саставу. Али, то је најмање битно. Близу смо пласмана на Евробаскет и сигуран са да ту неће бити проблема.
И поред свега, доста је оних који и даље потенцирају пораз од Швајцарске. Али, као један од најискуснијих, али и власник светског и олимпијског сребра, Симоновић другачије поставља ствари.
- Момци су желели, борили су се и дали све од себе. Али, дешавају се такве утакмице где противник нема шта да изгуби и онда кроз ту растерећеност убаци све, као што се то сада десило. Много је тешко играти такве мечеве. Оно што је сигурно, никога не треба стављати на стуб срама. Сви су дали максимум, као и против Финаца. Сагласан сам да не прија када се чује да је Србија изгубила од Швајцарске, без потцењивања било кога. Ипак, то је репрезентација која годинама игра заједно. Док смо се ми скупили у два дана. Сви су желели највише и дали све од себе. Уосталом, циљ је пласман на Европско првенство. А, ми смо сада на корак до тога и то је најважније. Сада, да ли је то могло овако или онако, најмање је битно. Остале су још те две утакмице и надам се да ћемо их обе добити.
ФИБА прозор је завршен, а већ наредног дана, Симоновић је поново био у евролигашком моду. Мисли су одмах отишле ка гостовању Макабију, али умор је тај који се само гомила и не може тако лако да се превазиђе.
- Евролигашка сезона, у комбинацији са домаћим шампионатом, увек је изузетно напорна. И то када причамо о нормалним околностима. А, сада се све време налазимо у ванредној ситуацији у којој је све неупоредиво теже и захтевније. Није нимало лако, поготово када се вежу путовања. Ево, само пример нашег пута, где смо 10 сати на аеродрому. Нема летова, процедуре за улазак у земљу су веома компликоване. То више није 15 минута за пасошку контролу, већ сат времена. Сигурност јесте на првом месту, не сме да се стане, али сви треба да знају колико је тешко.
НЕ КАЈЕМ СЕ ШТО САМ ПРОМЕНИО ОДЛУКУ
После Светског првенства у Кини, Марко Симоновић је планирао да пензионише дрес са државним грбом. Ипак, после разговора са новим селектором, променио је одлуку.
- По завршетку тог разговора са Игором Кокошковим, мало сам се замислио и одлучио да променим став. Пре свега због части коју носи привилегија да представљаш своју земљу, а потом и комплетне организације која стоји иза свега. Уживање је бити део те приче и сарађивати са тим људима. Прија ми све то, а ту је био позив селектора. Добро знам какав је Игор човек, а када вас неко такав толико уважава и поштује, заслужује у најмању руку, исти такав третман, ако не и дубло бољи. Велика ми је част и што имам прилику да радим са тако великим стручњаком. Не кајем се што сам променио одлуку.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.