До тада не губи време већ са људима који су до сада били у клубу, тренером Костићем и синовима Дејана Димитријевића улаже напоре како би романтичари функционисали. Колико, толико нормално с обзиром на бројне тешкоће са којима се суочавају.
- Био сам на Јубак кампу, кад нас је све затекла вест о смрти Дејана Димитријевића. По доласку у Београд пренели су ми да су се људи који су водили клуб консултовали и сложили да будем председник Управног одбора, личност која неће дозволити да се клуб угаси - каже Ђуровић, који се упознаје са задацима на новој функцији.
А доста њих је, не скрива Ђуровић, и за тако искусног кошаркашког радника попут њега - новина.
- Бити тренер је далеко теже него бити играч, али бити председник клуба је нешто сасвим другачије. Сетио сам се сада речи Боре Станковића који ми је својевремено рекао да је теже водити клуб него ФИБА. Сад када се састајем са власницима ресторана где треба обезбедити храну за играче који нису из Београда, размишљам о котизацији за такмичење, регистрацијама и много чему још схватам о чему ми је говорио.
За струку ће бити задужен Дарко Костић, коме ће у раду помагати Миша Димитријевић и физиотерапеут. Кондиционог тренера за сада неће имати, јер средстава нема. Али то може да буде изазов за неког студента ДИФ-а, који бољу праксу од рада са прволигашким тимом не би могао да замисли. Један од приоритетних задатака који су пред Ђуровићем и људима из клуба је коначно усељење у Жућкову авлију.
- Колико видим постоје неке формалне препреке које нису непремостиве. Волео бих када би град и општина Палилула пронашли решење како бисмо коначно могли да користимо дворану. На тај начин решили бисмо не само питање сениорског погона, већ и млађих селекција што би значајно помогло животу клуба - закључује Ђуровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.