Сав сам утрнуо у том последњем минуту! Тим речима Новица Величковић је почео причу о финалу Купа Радивоја Кораћа у коме је тим чији је капитен прошао пут од виђеног пораза, до велике победе. И то све за тај један минут.
Глас је изгубио још током утакмице. Највише у њеном 40. минуту. А није га штедео ни после када је загрљен са остатком тима, „командовао“ навијачима да и они ураде исто, а онда повео навијање...
- Где год ти да играш... – орило се из грла кошаркаша и навијача Партизана, ту у „Чаиру“. На месту где је Партизан освојио свој први трофеј у националном купу – сада већ давне 1979. године, где је подигао девет од 16 трофеја колико је до сада укупно освојио.
О људима „иза њих”
Док је причао, Величковићу је поглед летео ка трибини која је скоро сат времена после утакмице и даље била пуна. Мало због безбедности, јер је требало прво „испратити” навијаче Црвене звезде даље од „Чаира”, више јер је дуго после финала трајало славље кошаркаша и навијача Партизана.
- Ови људи су иза нас! Ипак, напунити Арену, није мала ствар. Ми смо сваку утакмицу и овде на Купу имали пуну халу – рекао је Величковић.
И то тако што је играо много узбудљивих утакмица. Али, тешко да је нека била и близу ове коју је одиграо у недељу увече, пред крцатим трибинима нишког храма спорта.
Из угла капитена црно-бели, она је изгледала овако...
- Тимска победа. Нисмо пали, ни на мање од минут до краја. То је квалитет овог тима. Рекао сам и пре утакмице, да све зависи од наше енергије. Када играмо са великом енергијом, можемо и да грешимо или да не убацимо ништа у појединим тренуцима. Али, енергија коју имамо, то је за сваку похвалу.
Управо су се енергијом, али и – како је после утакмице рекао и Андреа Тринкијери, тренер црно-белих – захваљујући великом срцу, црно-бели ишчупали у тих последњих 35 секунди 40. минута. У њих су ушли са шест поена заостатка – 76:70. Толико је било после тројке Дејана Давидовца.
- Момци су показали неке много велике ствари, за мене као њиховог капитена – наставио је Величковић.
Конкретније…
- Раде искрене зглоб и игра. Кори већ две утакмице игра уз стомачне проблеме, Бирча има озбиљне болове, после оне повреде у четвртфиналу. Момци су показали оно о чему причам целе године.
А то је…
- Да су спремни да жртвују све за екипу, за свог саиграча. Надам се само да ће ова екипа још да расте. Ми нисмо ни свесни, то сам сто пута рекао, колико можемо. Овај Куп је награда за труд који улажемо сви заједно.
После утакмице је снажно загрлио Огњена Јарамаза, једног од јунака те нишке вечери. Случај је тако хтео да на месту где је пре годину дана дебитовао за први тим Паритизана, млади плеј изнесе продужетак на својим леђима. Није тајна да му, као што то капитен и треба да ради, Величковић често сугерише како би требало да игра, шта да уради на терену…
Како је видео његов развој, конкретно за ових годину дана, питамо. Величковић каже…
- Јаре је, као прво, сјајно васпитан момак. Велики радник. Сигурно да има много талента. Као и сви наши млади играчи. Не бих њега издвајао у том смислу. Али сада је убацио важне шутеве. Убацио је и Раде две везане тројке кад смо били стали. Убацио је и Маркус…
Вратио се на Јарамаза…
- Све похвале. Показао је да се не боји, да ће узети лопту кад треба. Причам са њим доста. Није лако играти за Партизан. Посебно после ових неколико година у којима није било толико трофеја.
Наравно, није могло без коментара, не његове комплетне партије, колико та два слободна бацања, која је Маркус Пејџ погодио за продужетак! Посебно јер је претходно многима рука дрхтала, не много пре него што је он стао на линију пенала.
- Не бринем уопште кад он стане на линију пенала – поручио је Величковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.