Нешто више од месец након што је у Земуну прослављен 21. рођендан Новице Величковића, стигао му је поклон чију ће потпуну величину спознати тек касније.
Тај дар је запаковао Душко Вујошевић, а Милт Паласио само ставио машну.
После „пика“ Новица се отворио на шут за три поена, добио лопту и остао сам у дворани.
Нико из Панатинаикоса није могао да сања да ће Партизан шут за победу велике утакмице тражити преко дечака. Удисај знојавог кисеоника помешаног са никотином је прекинут негде дубоко у плућима свих у Пиониру док је лопта летела ка обручу...
Десетину минута касније очи дечака у свлачионици Партизана биле су мокре. Дечака који није осећао ништа осим разочарења. Да јесте, осетио би како је управо у том тренутку одрастао.
Једанаест и по година касније, поново је доживео тежак пораз. Ударац другачијег типа, али истог интензитета. Сада се, међутим, обратио саиграчима које је болело као њега те новембарске вечери 2007.
Рекао им је да је поносан, да је сутра нови дан, да је важније како се устане него колико се пута падне...
- Претешко је – процедио је Величковић неколико минута након што га је 7.000 људи вређало, а он заузврат стиснуо руку противницима уз честитке. – Искрено честитам Звезди на онако одиграној утакмици, мушки, са контролом од самог старта. У таквој ситуацији ти остаје једино да пружиш руку и честиташ.
Након што се поздравио са ривалима, Величковић је ушао у тмурну свлачионицу Партизана. Подигао је свакога коме је глава била погнута након што су из ње ишчезли снови.
- Саиграчима сам рекао „сутра је нови дан“ – каже Величковић. - Оно што имамо стварно морамо да гајимо. Да се вратимо у дворану и да тренирамо. Боли, али то је то. Идемо даље. Рекао сам овим момцима – главу горе. Биће пораза у каријери, само је битно како устанеш после овога.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
