Играч који као 14-годишњи дечак за рођендански поклон добије улазницу за утакмицу Партизана, не може да игра другачије него што то у црно-белом дресу чини Алексеј Николић. Онако – дајући све што има.
А он очигледно има да понуди много тога. Из меча у меч све више.
Против Цибоне није само био „активан“ на Партизановој половини терена, већ и на противничкој. Где је важним тројкама покренуо Ваљак, као тој чудесној серији 25:0, којом су се црно-бели ишчупали из веома лошег старта, трасирали себи пут ка победи.
Навијачи то виде. Зато су – не само једном, већ у више наврата – Николића поздрављали, буквално, овацијама.
И – док га је аплауз на терену вукао даље, после утакмице му није био пријатно да прича о томе.
Јер...
- Не волим када морам себе да издвајам од тима – било је прво што је рекао Николић.
Уосталом, то што је радио на утакмици против Цибоне, труди се да ради – увек. А то је...
- Трудим се да дам енергију тиму. Сада нам је то посебно требало, јер смо баш лоше почели. И, нисам само ја био ту. Био је и Загорац, Гегић... Сви остали, да не набрајам сада. И то нас је подигло.
Као што је заслуге делио са свима, тако је и своју „награду“ – те овације са трибина - поделио са осталима.
- Рецимо, када ја или било ко други, добијамо овације, сви то осетимо и сви још јаче играмо. Много је битно то за нас.
Да ли се та енергија коју емитује када год изађе на терен, тренира или се просто има, осети? Или је можда одговор на енергију са трибина? Осмех на лицу Николића, био је довољан одговор.
- Лакше је играти када је оваква атмосфера – додао је, па уз станку признао. - Знате оно када навијачи три минута пре утакмице запевају... То дигне адреналин свима нама. Онда је лакше играти. Сада, против Цибоне јесмо лоше почели, али добро знамо шта свима нама значи Партизан и сви ти навијачи који долазе да нас подрже. Морамо и за њих да играмо. Свесни смо тога и морамо да преузмемо одговорност.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.