Није много тренера у „Пиониру“ то доживело. И ако му је због овација у Сремској Митровици „поскочило срце“, оно што је Андреа Тринкијери доживео на тачно 14 минута и 22 секунде пре његовог дебија у београском храму кошарке, сигурно је изазвало посебне емоције код искусног италијанског стручњака.
Сви су били на ногама, а како се тренер Партизана приближавао клупи, аплауз и повици – буквално – усхићења, постајали су све јачи.
На аплауз се из звучиника надовезала песма... „О бела ћао!“
Такву добродошлицу није могао ни да замисли.
А онда је са истог места добио и јасан „захтев“. Он и 12 момака које је као капитен на центар „Пионира“ извео Вања Маринковић. Јер – Новица Величковић је пропустио и овај меч.
Из око шест хиљада грла се зачуло:
- Хоћемо победу!
Била је то увертира за оно што већ годинама следи на три минута пре почетка меча. Сви као један, онако како дуго на утакмицама Партизана није могло да се чује, запевали су „Да волим црно-беле“.
Ти људи који су опет напунили „Пионир“ заиста воле Партизан. И ту су да му буду ветар у леђа. Једногласје није дуго трајало. Два супротна краја дворане, запевали су сваки своје песме.
Утакмица је могла да почне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.