Тодорић за Спорт клуб: Да није било тројке Нолана Смита агонија Партизана би се само пролонгирала!

8

Дугогодишњи спортски директор Партизана Драган Тодорић убудуће ће бити саветник председника Остоје Мијаиловића

ФОТО: В. Марковић

Име Драгана Тодорића нераскидиво је повезано са Партизаном, учествовао је у освајању свих 45 трофеја у историји овог клуба!

Да ли сам изненађен одлуком клуба? Не, промене су саставни део сваког посла и живота. Ова моја прича у којој сам имао једну од главних улога дуго је трајала, тридесетак година и логично је било да ће једном да се заврши – рекао је Тодорић у опширном интервјуу за Спорт клуб и открива један детаљ:

Пре почетка сезоне требало је да се повучем, међутим, ситуација је била таква да није било ни управе, ни људи који би могли да наставе да раде и договорили смо се да останем спортски директор. Није било планирано да се ово уради током сезоне, али с обзиром на серију лоших резултата, промену тренера на моју иницијативу одлучено је да се и ја повучем и да се у клуб доведу млађи људи, Партизановци, који ће пробати својом енергијом и знањем да најпре заврше ову сезону на начин на који смо паланирали, а онда следеће да пробају да врате Партизан на место на ком је био до пре неколико година. Све је ово нормално. Ја сам потпуно миран. Остао сам у клубу, истина је нећу бити на главној сцени, а својим знањем и искуством трудићу се да помогнем млађима онолико колико сматрају да је потребно.

Спомиње се да би ваш посао могао да настави Никола Лончар, члан генерације која је 1992. освојила Куп шампиона?

Знам да Никола има пословних обавеза у Шпанији. Нисам разговарао са њим. Ко год да дође неће му бити ни мало лако јер је Партизан институција која је последњих година због великих финансијских проблема почела да се урушава. Не само мом наследнику, него и целом менаџменту клуба неће бити лако да клуб врате на место на које очекује амрија навијача, а то је место у Евролиги. Задатак свих у клубу је да помогнемо новом човеку, а ја му лично желим све најбоље.

Партизан је од 2014. године без освојеног трофеја што је најдужи низ у новијој историји клуба. Који је основни разлог урушавања гиганта из Хумске?

Спорт је врло специфична категорија и када клуб после 20, 30 година доминације дође у ситуацију у којој смо ми сада не може преко ноћи да се подвуче црта и каже: „Сада ћемо да кренемо горе”. То је процес који траје. Прво треба да се санира ситуација у клубу. Данас нема више фолирања и неплаћања, екомонија је постала врло значајан фактор у спорту и она одређује правце функционисања. Знање људи из клуба и њихова способност да евентуално са мање новца остваре добре резултат долази у ситуацији кад имаш чисте рачуне. Ми их немамо. Време када смо са мало новца правили велике резултате је прошло и то време се тешко може поновити. Да би Партизан кренуо да напредује мора да дође на здраву основу, да санира финансијску ситуацију. Мора да се да се зна колико ће новца да се одваја на дугове, колико на остале ствари и Партизан ће тек тада имати шансу да се врати тамо где му је место. Партизан је без обриза на тренутну ситуацију институција и магнет за младе играче. Увек смо били авангарда. То се изгубило последњих година, али оптимист сам. Процес промена у клубу још није завршен и сигурно ће допринети да се вратимо на стазу успеха.

Црно-бели су у финансијској дубиози годинама. Како бисте описали тренутну ситуацију у клубу, да ли је гора него пре две и по године кад је Никола Пековић преузео улогу „спасиоца”?

Ситуација је из године у годину све лошија. Можда је пре два лета било теже јер 20 дана пре почетка лиге нисмо имали ништа. Онда се појавио Никола и дао свој новац како бисмо уопште почели сезону. Од тада до данас клуб се мучи и грца у беспарици и дугови су сада већи него што су тада били. И ми у клубу смо пре неколико дана сазнали да је дуг већи од 7 милиона евра. Ситуација је тешка, али оно што радује је да управни одбор на челу са председником Мијаиловићем није клонуо духом. Имају много елана и жеље да се ухвате у коштац са проблемима и за годину, две врате Партизан где му је место.

Да ли је тројка Нолана Смита, како многи сматрају, из полуфинала АБА лиге против Цедевите у сезони 2013/14. била кључна у урушавању Партизана?

Да није било те тројке агонија би се само пролонгирала. Ми смо већ тада били у огромним дуговањима, играчи су играли без пара, нису били плаћени. Да се поменута тројка није догодила само би се одложило све оно што нас је касније задесило. Главни разлог за све што се догодило последњих година су финансије. Вуку се репови још из протекле деценије. Финансијски проблеми су почели после Фајнал-фора у Партизу 2010. Било их је и пре Партиза, али не у толикој мери. Зашто је то било тако је нека друга прича и не бих сада да улазим у детаље.

Ова сезона је специфична и по томе што су навијачи врло брзо изгубили стрпљење за Муту Николића. Ни најстарији навијачи клуба из Хумске не памте да се звиждало тренерима?

Све се брзо догодило и нисам имао времена да направим ваљану анализу. Очигледно да није било хемије између Муте и навијача. Да ли су то неки репови од раније стварно не знам. Летос смо разговарали са двојицом, тројицом тренера, али једини који је желео да се ухвати у коштац са проблемима био је Николић. Прихватио је да преузме екипу која је тада имала само четворицу играча. Покушао је нешто да направи. Сезону смо почели са малим буџетом, који се временом, због доласка новог председника, повећавао, а порасле су и амбиције – истакао је Тодорић и навео још два потенцијална разлога лоших резултата.

Прво, Мута је два месеца био са репрезентацијом Србије и екипа је у сезону ушла са тренером који се прикључио седам дана пре почетка такмичења. Партизанова публика је увек била стрпљива и када су тренери и када су играчи у питању. У овом случају стрпљење је било кратко. У спорту цех обично плате тренери, а то је био сигнал и мени да се склоним. Друго, у тренутку када смо желели да доведемо Радета Загорца и комплетирамо екипу остали смо и без Самарда Семјуелса.

Партизан ове сезоне, осим у дербију, није имао пуну дворану, а очигледан је и мањак енергије коју навијачи шаљу са трибина?

Не желим у овој ситуацији да се бавим таквим анализама. Можда су навијачи свих ових година изгубили стрпљење и веру. До неког момента прошле сезоне имали смо пуну дворану...

Ненад Чанак се прихватио тешког посла. Партизан у АБА лиги има учинак 5-6 и свака следећа утакмица је практично елиминациона?

Цела гарнитура нових људи ће са великом егергијом и ентузијазмом покушати да извуче екипу из незавидне ситуације. Од Чанка очекујем да ће наставити ниску добрих и успешних тренера који су били и играчи Партизана. Мислим да има потенцијал. Сигурно му неће бити лако у почетку јер је релативно млад тренер и сви у клубу треба да поведемо рачуна да му помогнемо да не доживи судбину свог млађег претходника Пере Божића који је брзо „изгорео”. Ненад има све услове да буде одличан тренер, а потребно му је мало и среће.

Партизан је годинама „производио” играче и био магнет за талентовану децу. Временом се и то променило. Колико менаџери имају утицаја на одлуке кошаркаша?

Били смо мангет јер су знали да ће код нас добити шансу на највишем нивоу, афирмисати се и потом у иностранству зарадити обиљан новац. То време је прошло. Партизан је 20 година био неприкосновен и менаџери и играчи су хтели да дођу код нас јер смо им били одскочна даска. У међувремену је Партизан урушен, не игра први ранг европских такмичења, а две године нисмо били чак ни у другом. Нисмо плаћали играче, момци су добијали по три, четири, у најбољем случају пет плата у току године. У тавој ситуацији ко ће да доведе играча код нас? Прво мора да се направи реалан буџет како би играчи знали да ће бити плаћени. Партизан је почела да бије фама да нема новац, да не игра елитно такмичење... Ситуација мора да се промени из корена. Прошле године је било помака, исплаћено је седам, осам плата, ове би сви играчи требало да буду исплаћени како би кренула прича да своје обавезе измирујемо на време. Неопходно је да се промени негативна слика о клубу и да играчи поново почну да долазе у Партизан. Данас свако дете има менаџера, а чињеница је да нас је Црвена звезда последњих година претекла и менаџери играче воде код њих. Чак и неки који нису имали шансу да играју у Звезди, а најбољи је пример Петар Ракичевић, отишли су на Калемегдан. Ракићевић је имао потписан уговор са Партизаном, а у Звезди се „скинуо” једном или два пута. Не знам ни у ком је клубу данас – рекао је Тодорић и потом испричао своје искуство:

Никад нисам крио да сам као клинац навијао за Звезду. После јуниорског Европског првенства 1972. године у Задру, када је репрезентација Југославије освојила прву златну медаљу икада, потписао сам приступницу за Црвену звезду. Импоновало ми је, као навијао сам за тај клуб... А у Звезди су тада играли Зоран Славнић и Љубодраг Симоновић, бековски пар репрезентације, а трећи спољни био је Горан Ракочевић. Кад се стишала еуфорија и кад сам боље размислио схватио сам да сам потписао смтрну пресуду. Нећу да уђем ни на загревање, а камоли да играм. Убрзо се јавио Партизан и уопште нисам размишљао. Дошао сам на стадион, потписао, и молио Бога да се реализује 'џентлменски споразум' између клубова и обучем црно-бели дрес. Гледао сам како да одем из Звезде јер сам знао да нема шансе да играм. Нисам био ни један дан. А сада играчи имају неки други резон...

Који периоду проведен у Хумској је био најидеалнији?

Углавном је било лепо бити део Партизана јер смо бележили добре резултате, ређале су се титуле, били прваци Европе... Било је и кризних момената, али никада као сада. Последњих четири, пет година ситуација је све гора, а најгоре је што немамо резултате. Осетио сам и други део приче и један од разлога последњих промена је управо жеља да се побољша ситуација у клубу, а да би се то догодило мењају се и људи који учествују у тој причи.

Колико је посао који сте обављали толике године утицао на пријатељства?

Кад се бавиш овим послом, пре свега, са члановима стручног штаба улазиш у пријатељске релације. Када дође до растанка ти односи се нарушавају. Трудио сам се да се много не свађам, али је то тешко. Када подвучем црту више је оних са којима не говорим него оних са којима сам остао у коректним односима. То је цена овог посла.

Много добрих играча довели сте у Партизан. Који трансфер вам је најдражи?

Било је репрезентативаца, НБА кошаркаша... Поносан сам што су данас у клубу људи које сам ја довео - Млађан Шилобад је директор, Зоран Стевановић директор омладинске школе, Ненад Чанак тренер, а Душан Кецман тим менаџер. Потенцијално новог спортског директора Николу Лончара довео сам из Крагујевца. Најдражи трансфер је ангажовање Дејана Томашевића и Љубе Видачића 1995. године у пакету из Црвене звезде. Њиховим довођењем Партизан је поставио темеље за будућност, а на неки начин смо и Звезду ослабили.

Да ли постоји нереализовани трансфер због кога и данас жалите?

Постоји. У лето 1997. договорио сам долазак Миленка Топић из БФЦ у Партизан. Договорили смо се са њим, потписали папире, међутим, политика и људи са стране умешали су прсте и клуб је одустао од трансфера. Са Миленковим доласком Партизан би имао тим који би поново могао да буде првак Европе. Годину дана касније играли смо на фајнал-фору у Барселони.

Протеклих деценија Партизан је имао неколико сјајних генерација, а врхунац је било освајање Купа шампиона. Која генерација је била најбоља?

У играчком смислу то је генерација Дивца, Паспаља, Ђорђевића, Обрадовића, Грбовића, Савовића, Пецарског... Жао ми је што није освојила још неки трофеј. Били су прваци Југославије 1987, годину дана касније учествовали су на Фајнал-фору Купа шампиона, а 1989. освојили и Куп Радивоја Кораћа. Могли су више.

Година 1992. је златним словима уписана у историју клуба из Хумске. Да ли данас, две и по деценије после историјског успеха у Истанбулу, имате објашњење како се то догодило?

Тешко је пронаћи објашњење поготово што смо само један меч одиграли у Београду. Све остале у Фуенлабради. То је Партизан, то је објашњење. По именима генерација Дивца и Паспаља била је много боља, али ништа нисмо урадили у Купу шампиона. Са голобрадим момцима и тренером дебитантом направили смо највећи успех у историји клуба. То је Партизан.

Каква ће вам бити задужења у клубу и одакле ћете убудуће гледати мечеве?

Могу да помогнем око спортских питања. Ту сам, а колико ћу да помажем зависи од председника. Све оно што сам до сада прошао може да се упакује у фину комбинацију. Некад је и боље бити по страни и трезвеније сагледавати ситуацију. Задатак свих у клубу је да помогнемо да се Партизан врати на место које му припада. Одакле ћу да гледам утакмице? Нисам размишљао, видећу сутра кад дођем у дворану. И даље ћу бити уз екипу, све у мери која буде одговарала и стручном штабу и мени – поручио је Тодорић који је за Партизан одиграо 363 званичне утакмице (шести свих времена), освојио три титуле шампиона Југославије, један Куп и два Купа Радивоја Кораћа.

Kоментари (8)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Zelja

Neka Bog pozivi Nolana jos 100 godina.

Одговори
@ Zelja

Kakve su ti misli takav ce ti biti i zivot.

Одговори
čoki

"zeljo"ŠTA DRUGOME MISLIŠ NEKA TI BOG DA DUPLO!

Одговори
angel

On vam je najbolji igrac u slavnoj istoriji fmp...

Одговори
Antiglodar

volim Nolana Smita vise nego caleta i kevu!

Одговори
Moi

"Никад нисам крио да сам као клинац навијао за Звезду. Најдражи трансфер је ангажовање Дејана Томашевића и Љубе Видачића 1995. године у пакету из Црвене звезде. " Pametnome dosta.

Одговори
Муња

И није те срамота да то кажеш?! У Евролиги 14 година, а ти и аванзовани предсјеник КСЈ задужите Партизан преко 7 милиона евра?! И сада савјетник? О људи...

Одговори
straja

Nazalost...ovoga puta kuglica je iskocila.....ode mast u propast!!!!

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру