Почетна / Кошарка / НБА лига

Немања Бјелица: Морао сам да избацим ђавола из себе!

- Последњи пут сам био овако срећан у Фенербaхчеу – после врло кратког размишљања, одговорио је Бјелица на питање које се пробило на прво место чим смо чули ведрину у гласу 30-годишњег Београђанина
ФОТО: БЕТА/АП

Причам са тобом, возим се, све је око мене сунчано, лепо... Све је много лакше.

Из пристојности се не чује музика у колима док Немања Бјелица успешно сеје срећу преко телефона, али замишљамо да је, чим је завршио разговор за „Спортски журнал”, са радија кренуо, рецимо, најмекши могући уводни инструментал неке поп песмице. Све друго би било преагресивно за стање духа момка који је у претходне три године, у касном децембру, возио кроз сивило Минеаполиса, непрестано мотајући по глави исто питање „ЗАШТО!?” и тражећи одговоре у свакој пукотини свакодневице.

Сада то питање стоји као ожиљак који не боли на промене времена, јер промена више нема. Калифорнијско сунце греје једнако јако као и поверење тренера, руководства и саиграча у Сакраменту. Уједињеним снагама сви су они истопили лед који се накупио око душе Немање Бјелице током три тешке године у Минесоти. И сада се сви заједно возе ка незамисливој борби за плеј-оф, а око њих је све сунчано, лепо...

- Последњи пут сам био овако срећан у Фенербaхчеу – после врло кратког размишљања, одговорио је Бјелица на питање које се пробило на прво место чим смо чули ведрину у гласу 30-годишњег Београђанина. - Сада у НБА коначно уживам и мислим да сам то заиста заслужио. Напорно сам радио да после повреде будем здрав и спреман за све што ме чека. Не могу да кажем да имам улогу као у Европи, нити ћу је икада имати, али се трудим из утакмице у утакмицу да дам максимум. Поклопила ми се екипа, што је стварно много битно.

Екипа је, у тренутку када пишемо ову празничну рубрику, изнад плеј-оф црте на Западу, са бројем победа колико је Кингсима било предвиђано за целу сезону.

- Нисам ни ја очекивао да ћемо овако играти. Додуше, сада када јуримо победе и мало погледамо у прошлост, могли смо да добијемо још неку утакмицу, али нам је недостајало искуство. Дуга је сезона. Морамо да идемо утакмицу по утакмицу. Може да се деси да изгубиш пет-шест заредом и падаш. Јануар ће показати, тада ће се праве екипе издовијити. Само да преживимо то.

Навијачи у Србији на отприлике сваких пет утакмица стрепе да ће сигурно баш сада кренути пад Сакрамента. Али, сваког јутра се будимо са информацијама о великим победама Кингса.

- И ми већ два месеца причамо како ћемо вероватно пасти. Али, то се не дешава и све мање мислимо на то. Показали смо највећи карактер против Мемфиса, екипе која игра 24 секунде напад, која је најчвршћа, дави те, убија твој квалитет и намеће свој ритам. Против таквог тима смо се вратили са минус 19 и победили, као и потом против Њу Орлеанса. На добром смо путу. Ова екипа ће за две-три године бити на врху Запада, а ја се надам да ћу и тада бити њен део.

Ту долазимо до поенте такве среће Немање Бјелице. Одиграо је свих 35 утакмица, просечно проводио 24,6 минута на паркету, постизао 11,1 поен, имао 5,9 скокова, тројке шутира 45 одсто, а његов тим – побеђује.

- Коначно сам се пронашао у НБА. Доста сам се намучио три године у Минесоти, то најбоље зна моја фамилија. Ту сам победио себе и показао карактер. Генерално, оно што ме у животу увек држи је да не одустајем. Чак и да сам се вратио у Европу, био бих чист са собом. Највећи проблем код играча у НБА је да мора унапред да зна да ништа није до њега и да прихвати свашта да би остао у лиги. Само мора шира слика да се гледа. Ја ћу за десет година, када се осврнем на каријеру, знати да сам урадио правио потез доласком овде, пре свега због породице. Уживам у НБА. Најзад!

Све се променило током лета, када се појавила информација да Бјелица планира повратак у Европу. То није била фер опција.

- У једном тренутку, када сам имао само понуду на годину дана, размишљао сам о Европи. Циљ ми је био НБА, али не на једну годину. Морао бих да селим породицу, да организујем све, кћерка  се уписује у школу... Уговор на годину дана је и потенцијални проблем, могу лакше да те трејдују. Много лоших ствари ми је пролазило кроз главу. Дивац је ускочио у правом тренутку, посрећило ми се, отворило се, на крају сам потписао за тим који је и део наше историје. Богдан је ту, град је супер, лепо је време... На крају се све врати. Било је баш трновито. Кроз целу каријеру. Чак и када сам се остварио као играч, када сам добио кошаркашко име, морао сам увек да се доказујем. То ме је болело.

Доказивање је опет кренуло и у Сакраменту. Не тренеру и руководству, већ навијачима којима се у старту није допало што на позицији стартног крилног центра није други пик са драфта, Марвин Бегли.

- Знао сам како ће бити, дуго сам у НБА и познајем како ствари функционишу. Бегли је „чудовиште“ и сјајан клинац. Марвин ће за две-три године бити невероватан! Огроман је потенцијал, напредује сваку утакмицу, а има тек 19 година. Нека се наш народ не љути када ја играм мање, тај дечко мора да игра, жели да напредује и напорно ради као и ми. Да се ја питам, он је требало да буде први пик по потенцијалу! Никада нисам био сујетан везано за почињање са клупе, само да се има јасан циљ екипе, да се побеђује, да се нападне плеј-оф. Не мора ове године, али следеће... Најлепши је осећај када се побеђује.

„Бели“ се брзо вратио на тему.

- Уз све речено, нисам очекивао да ћу бити стартер. Тренер ми верује, драго ми је што сам на почетку сезоне добио неке утакмице и заслужио то поверење. Нико није очекивао ни од мене, ни од нас, све ово. Играмо стварно брзо, то ми одговара. Некада могу да будем и стари Немања, да креирам, не само да шутирам и ширим. Имам зелено светло. Само се трудим да сваку претходну утакмицу заборавим.

Незаборавни су, ипак, дуели са Минесотом. То није било као у другим случајевима.

- Сада је и то готово, али прва утакмица ми је била „лична“ – насмејао се Бјелица. – Баш сам био изгорео, то је и тренер видео па ме је после два минута извео. Полудео сам што сам испао глуп. Живо сам биће, спортиста сам, цео живот сам на неки начин потцењен. Никада нисам добијао праву шансу од почетка, једино код Пешића прве године и код Обрадовића у Фенеру. И моја је кривица, али...

Али, морао је неко да плати.

- Морао сам тог ђавола да избацим из тебе – сада се већ не смеје Немања. - Драго ми је што сам тада преломио. А што се тиче друге утакмице против Минесоте, коју сам одиграо много боље, уопште нисам имао тај лични осећај. После прве сам рекао: „То је то од мене“. Међутим, опет сам дивљао по терену – вратио се осмех код 30-годишњем Београђанину на сећање колико је бурно прослављао тројке којима је Сакраменто победио Тимбервулфсе, али и због онога што је после уследило. – Карма! Вратило ми се за то дивљање, у трећој утакмици су нас разбили.

Бели је ову тему закључио на најбољи начин:

- Сад се лакше дише.

Покушали смо да се сетимо када је последњи пут Бјелица исказивао такве емоције. Онда смо питали директно:

- Само у репрезентацији само тако реаговао. То је тај чист осећај. Све преживљавам у себи, али када су битне утакмице човек покаже емоције. Мораш да се испразниш.

Лекција за све нас од стране једног од најбољих и најпотцењенијих играча Европе у последњих десетак година – покажите емоције, растеретите се. Онда ће вам бити лепо, сунчано... Много лакше.

Као дете док слуша легенде

Породицу Бјелица у Сакраменту су сачекали Владе Дивац, генерални менаџер Сакрамента, његов асистент Предраг Стојаковић.

- Владе и Пеђа су ми додатно олакшали све када сам долазио. Много је добро када имаш некога као што су они уз себе. Пеђу сам тек упознао. Не само што сам га, као и сви други, волео као играча, него што је много добар човек и поштен у послу. Шта год да ми није јасно, када год ми је потребан савет, на располагању су. Било ме је у почетку срамота и да их питам, јер мора да постоји граница између нас играча и руководиоца. Ипак је Владе генерални менаџер, а Пеђа асистент. Стално разговарамо о кошарци, о њиховим данима. Они су били наши идоли.

Када разговарају о најуспешнијим данима у историји Кингса, Немања се врати у детињство.

- Осетим се као клинац када их слушам. Сви знају какав је Дивац, воли да се шали, а имамо доста време заједно. Права смо мала српска колонија.

Дивац је сада најбољи генерални менаџер у НБА

Владе Дивац је од доласка на место генералног менаџера Сакрамента био на удару навијача Кингса, али и кошаркашке јавности у САД због радикалних потеза. Међутим, ове сезоне је поново херој главног града Калифорније.

- Направили су невероватан посао. Није то лако у Америци, ко зна шта су људи мислили када је довео Богдановића, Бјелицу... То мора да се оправда, као и свака друга инвестиција. Да не причам о трејду Казинса за Хилда и пикове. Али, направио је костур екипе, а мени је само драго што сам и ја део свега овога.

Свакакве су реакције биле усмерене ка Дивцу током година.

- Морао је много тога да промени. Најгоре је када екипа има лузерски менталитет, то је лоше за франшизу. Тешке промене морају да се истрпе. Треба скупити... – застао је Бели тражећи пристојнији израз од оног који му је био на језику. – Храброст! Треба храбрости за све што је Владе урадио. Трејдујеш Ол стар играча, који је сјајан потенцијал, али је очигледно био лош за екипу. Сада је, одједном, Дивац најбољи генерални менаџер у НБА!

Најдраже закуцавање

„Нисам знао да он то има у себи“, рекао је одушевљено Иман Шамперт после моћног закуцавања Бјелице преко Џерена Џексона, рукија Мемфиса. На помен феноменалног потеза, „видимо“ преко телефона како Немања подиже обрве.

- Одиграо сам катастрофално прво полувреме! Изгорео сам, али с обзиром да је такав систем у НБА, знао сам да ћу добити прилику и у другом полувремену.

У првој четвртини је управо руки Мемфиса закуцао преко Бјелице, али је освета уследила. Можда и најдраже закуцавање у каријери? У конкуренцији оног у дресу Басконије против Реала?

- Ипак бих ово издвојио. Американци се „ложе“, закуцају преко тебе и онда ти њихово понашање погоди его. А немаш други начин да одговориш осим да узвратиш.

Најважнији део године – после сезоне

НБА играчи много улажу у припрему тела за све што их очекује током сезоне. Како ствари функционишу брзо је схватио и Бјелица.

- Најбитнији је део после сезоне. Подразумева се да дођеш спреман и у најбољој форми на припреме, јер другачије не би функционисао. То је мени био први проблем у Минесоти. Сада водим рачуна о свему. То је био наш проблем када смо били млађи, мислили смо да се ослањамо на таленат, а имали смо и мало слободног времена, евентуално месец дана ако испаднеш раније у плеј-офу. Овде сам имао шест месеци! Никада не бих потценио рад у Европи, али у НБА се напорно ради на индивидуалним стварима. Другачије је све. Напредовао сам, довео сам тело у ред.

Обрадовић би успео у НБА

Игор Кокошков је први Европљанин који је сео на клупу једног НБА тима. Хипотетички, да ли би темперамент и начин функционисања Жељка Обрадовића могао да донесе успехе и НБА тимовима уколико би најбољим европски тренер некада одлучио да пређе Атлантик – питамо момка који зна како изгледа рад са легендарним стручњаком.

- Што се тиче кошаркашког знања, он је један од најбољих тренера на свету. Али, не верујем да Жељко воли тај амерички стил. Овде има пет-шест екипа које играју на прави начин. Он гледа кошарку из другачијег угла, као што сам и ја гледао када сам дошао. Премда, најбитнија је флексибилност. Жељко је, богами, и те како има. Он тачно зна како да приђе играчу, да намести све како би било подређено екипи. Нема сумње да би он овде успео.

Богдановић се прилагодио одмах

Немања Бјелица и Богдан Богдановић су момци који доносе дозу зрелости у игру Сакрамента.

- Богдан се прилагодио на НБА одмах! Игра као што је играо у Фенербахчеу, само што је напредовао и физички. Једноставно, екипа му одговара, има добру сезону, а прави је плејмејкер. Немамо ми играче осим Фокса који могу да креирају. Јесте да креће са клупе, али је он један од најбитнијих наших играча.

За Србију сам увек ту

Од 2015. године се Немања Бјелица није играо за репрезентацију, све до септембарског прозора када се прикључио екипи Александра Ђорђевића.

- Пропустио сам два лета и било ми је баш лепо да се вратим. Али, нисам имао осећај као раније, јер је кратко трајало. Ја много волим да играм за Србију. Чак не разумем како неко не воли да игра за репрезентацију. Вероватно је до мене, јер већ дуго играм, највише времена сам провео у том тиму, имам пријатеље... Што се мене тиче ја ћу увек бити на располагању. Једноставно је – волим да играм за Србију. Не играм да би ми неко подигао споменик, него зато што уживам. На неки начин сам се и афирмисао кроз репрезентацију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.