Почетна / Кошарка / НБА лига

Заокрет у НБА лиги: Висина и позиције више нису стриктно подељене

Тренд у НБА лиги је да центри никада нису били нижи, висинска разлика између њих и играча на позицији крилних центара и крила готово и не постоји

Некад је важило просто правило у кошарци – ко је виши тај би требало да има предност у директним дуелима са противницима нижег раста. Међутим, у НБА лиги влада нешто другачији тренд, где центри никада нису били нижи, а разлика између њих и играча на позицији крилних центара и крила готово и да не постоји.

Сада су примат преузели кошаркаши чија се висина креће у распону од 190 до 203 центиметра, па је приметно да све више има „универзалаца” у кошарци који морају да покривају готово све позиције и могу да буду разноврсни како у нападу, тако и у одбрани.

Некад је наш Владе Дивац, класичан „тешки центар”, излазио из простора око рекета и делио асистенције саиграчима и успешно погађао кош са веће удаљености.

Ни Литванац Арвидас Сабонис, такође легенда НБА лиге, није желео да себе као центра ограничава на простор испод коша, већ се кретао око полудистанце и успешно разигравао саиграче (Дивац је имао током каријере 3,1, а Литванац 2,1 асистенцију у просеку). Али, такви асови су били јако ретки.

Ово је наставио и надоградио Немац Дирк Новицки, човек који је са својих 213 цм висине готово са подједнаким успехом покривао све од позиције плејмејкера до центра, а у току две деценије своје више него успешне НБА каријере само у дебитантској сезони за Далас Мевериксе имао је просек поена испод 10 (сезона 1998/99 – 8,2 поена у просеку).

Збирно за 20 година играња у Америци има 21,5 поена у просеку на које је додао 7,7 скокова и 2,5 асистенција за нешто мање од 35 минута проведених у игри.

Управо је „Диркенштајн” био један од кошаркаша који су покренули нову кошаркашку филозофију, а коју сада успешно примењују готово сви играчи који нешто значе у НБА лиги.

Сада је разлика по позицијама на терену никада мања, а да нема све већег броја Европљана у најјачој лиги света, чини се да би просечна висина центара била још нижа и да би се готово стопила са играчима на крилним позицијама.

Тренутно кошаркаши са висином од 210-215 центиметара или преко у готово сваком другом случају долазе са Старог континента. Према истраживању портала „РанРипит” (RunRepeat) око 50 одсто кошаркаша висине преко 210 цм у НБА лиги у последње две деценије су играчи неамеричког порекла.

Један од тренера који је први схватио да се игра у претходним годинама убрзала до неслућених граница јесте Мајк Д'Антони, који успешно са клупе предводи екипу Хјустон Рокетса.

Д'Антонија су колеге оптуживале због овога, изјавама да је он један од већих криваца што у осталим тимовима НБА каравана скоро да и нема оних правих, класичних центара.

Код Д'Антонија у Рокетсима од виших кошаркаша игра ветеран из Бразила Нене Иларио са 211 центиметара висине, који, додуше, углавном улази са клупе и млади натурализовани Швајцарац Клинт Капела, који са 2,08 представља неку врсту лажне петице, изузетно покретљиве у нападу и скочне под оба коша.

Тако се добија одређена врста кошаркашког апсурда, по којој Капела као номинални центар Хјустона са 208 центиметара висине испада нижи од рецимо Јаниса Адетокумба, прве звезде Милвоки Бакса, који је три центиметара виши, а игра највише на спољним позицијама бека, или крила.

Са друге стране плеј Филаделфије Бен Симонс исте је висине, барем према званичним подацима, као и центар Кливленда Кевин Лав са 208 цм.

Центар Голден Стејта Демаркус Казинс висок је 2,10, као отприлике и Кевин Дурент, који се „води” као крило. (Права висина Дурента је званично 2,06 иако су сви сагласни да ово није истинит податак и да је намерно пријављен као нижи).

Они који су високи преко 2,10 метара висине једноставно су морали да се прилагоде новим тактичким поставкама и захтевима у НБА лиги, па су се прихватили посла и кренули да јаким тренинзима и индивидуалним радом развијају све аспекте игре, како не би каскали за осталима.

Најбољи и нама најпознатији пример је центар Денвер Нагетса Никола Јокић. Српски кошаркаш је стартни центар екипе из Колорада, али његови статистички подаци показују праву слику каква се кошарка игра данас „преко баре” и шта је потребно радити да бисте се уклопили у савремену игру.

А потребно је радити скоро све – Јокић има проценат шута од 50 одсто из игре, тројке су му на 39,6 процената, док овим импресивним показатељима придодаје још 10,7 скокова и 6,1 асистенцију по мечу. Укратко, ово је рецепт за успех у НБА лиги – пошто такозвани „специјалисти”, играчи који су добри само у шутирању тројки, или у одбрани више не пролазе. Корисни јесу, али само за улогу епизодиста.

Оно што је такође упечатљиво у развоју кошарке у САД јесте податак да су крилни центри од сезоне 2011/12 наовамо повећали удео убачених тројки за задивљујућих 327 одсто, док су играчи на позицијама четворке имали и преко три асистенције у просеку по сусрету, баш колико и бекови.

Летонац Кристапс Порзингис, за кога је управо легендарни Дирк Новицки изјавио да му је небо граница, ради и примењује модел по ком је сјајни Немац успео да изгради блиставу каријеру без мрље у НБА лиги.

Он је у претходној сезони био опција број 1 у нападу Њујорк Никса, а са 2,21 метар висине имао је проценат шута од 44 процената, од чега је тројке погађао са готово истоветним успехом (39,5 %). Порзингис је бележио додатних 6,6 скокова и 1,2 асистенције по сусрету и тако постао „Ол-стар“ калибар у Америци.

Наш кошаркаш Бобан Марјановић је за један центиметар (222) виши од Порзингиса, али није успео да достигне овако импресиван ниво игре, пре свега због различите телесне конституције и слабије координације у, за њега пребрзим, условима игре у НБА

Ипак, популарни Боби је успео да на другој страни надокнади оно што је на једној изгубио због одређене спорости, па је тако почео да своје минуте на терену (добија их нешто мање од 10 по утакмици) користи на други начин.

Он се врло често извлачи на простор око линије слободних бацања остављајући „ливаду“ под кошем коју би требало да користе његови саиграчи за лакше поене у продорима.

Чувари не смеју да оставе Марјановића самог на шуту са полудистанце, јер наш репрезентативац има веома добар проценат шута за два поена (55 одсто) и са својом необичном техником шута једном руком готово редовно погађа када је слободан.

Марјановић је тренутно највиши регистровани играч у НБА лиги, а следи га управо Порзингис (222, односно 221 центиметар), али је још занимљивије да су у самом врху све сами играчи са европског континента попут Француза Алексиса Ажинсе (218 цм), његовог земљака Рудија Гобера из Јуте са 216 цм.

Исте висине је и Марк Гасол, понајбољи играч Мемфиса Гризлиса, а ту још можемо додати имена као што су Грк Јанис Адетокумбо, затим Шпанац Пау Гасол, Грузијац Заза Пачулија.

Амерички кошаркаши годинама уназад нису генерално могли да се похвале висином, али су то надоместили перфектном физичком спремом и атлетским предиспозицијама, уз чију помоћ су остављали ривале са других поднебља далеко у прашини.

Сада се све мења уз уградњу новог специфичног стила који су донели европски кошаркаши.

Они су имали висину, али су морали да одговоре другој врсти изазова – како остати компетентан са физички доминантним звездама НБА лиге. У овом процесу и синергији настала је нова, динамичнија и атрактивнија кошарка која је на делу дан-данас.

ТОП 5 НАЈВИШИХ КОШАРКАША У ИСТОРИЈИ НБА

1. Георге Мурешан (Румунија)    231 цм

2. Мануте Бол (Судан)                 231 цм

3. Славко Вранеш (Црна Гора)   230 цм

4. Јао Минг (Кина)                        229 цм

5. Шон Бредли (Немачка)            229 цм

 

ТОП 5 НАЈНИЖИХ КОШАРКАША У ИСТОРИЈИ НБА

1. Тајрон Магзи Богз (САД)   160 цм

2. Ерл Бојкинс (САД)              165 цм

3. Ентони Спад Веб (САД)     169 цм

4. Грег Грент (САД)                 170 цм

5. Луис Ред Клоц (САД)          170 цм

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tokyo
Manute Bol i Magzi Bogz su jednu sezonu zajedno proveli u istom timu, tadašnjim Washington Bullets-ima. A koliko znam, Bogz je mogao i da zakuca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.