Рађа у Кући славних: Данима сам плакао, нико није знао зашто

Један од најбољих југословенских и хрватских кошаркаша свих времена Дино Рађа (51) ноћас је примљен у кошаркашку Кућу славних у америчком граду Спрингфилду.

Хина наводи да су се у класи 2018, уз Рађу, нашле и НБА легенде Реј Ален, Морис Чикс, Грент Хил, Џејсон Кид и Стив Неш.

Наводи се да је Рађа до бине дошао у пратњи Лерија Бирда, који је освојио три титуле НБА првака са Бостон Селтиксима, за које је Рађа играо од 1993. до 1997. године.

- Нема речи којима бих описао како се осећам. Ово је велики шок, јер нисам ни знао да сам номинован за улазак у Кућу славних. Данима сам плакао, а никоме није било јасно зашто, јер недељу дана нисам смео никоме ништа да говорим, све до службене објаве - рекао је Рађа.

Наводи се да је у говору похвалио тренере који су са њим радили: Славка Трнинића, Божу Маљковића, Душана Ивковића, Светислава Пешића, Крешу Ћосића, Зорана Славнића и кондиционог тренера Мирка Кролу.

- Имао сам срећу да сам рођен у исто време кад и једна цела фантастична генерација. Играо сам за неколико неверојатних екипа, јуниорска репрезентација (Југославије) из Бормија 1987, Југопластика, репрезентација бивше Југославије и репрезентација Хрватске - рекао је Рађа.

Он је додао да су му саиграчи били „невероватни”, а једини који је био део све те четири екипе је Тони Кукоч, којег је Рађа назвао својом „кошаркашком сродном душом".

- Са њим и дан данас могу да играм затворених очију. Имао сам привилегију да играм и са Драженом Петровићем, од којег сам пуно научио, не само о кошарци, него и о другим стварима. Ту су још Стојко Вранковић, Перасовић, Комазец, Ђорђевић, Дивац, Здовц, Паспаљ, све сјајни играчи и чланови генерације која је владала европском и светском кошарком. Хвала им, јер због њих сам био бољи играч - навео је Рађа.

Хина подсећа да је у дресу Југопластике Рађа три пута био првак бивше Југославије, два пута првак Европе, са репрезентацијом Хрватске освојио је сребро на Олимпијским играма 1992, бронзу на Светском првенству 1994. и бронзу на Европском првенству 1995. Са репрезентацијом бивше Југославије има сребро са Олимпијаде 1988, два злата са Евробаскета (1989, 1991), као и злато са Мундобаскету 1990. године.

Током каријере играо је за Југопластику, римски Месађеро, Бостон Селтиксе, Панатенаикос, Задар, Олимпијакос, Цибону, а играчку каријеру завршио је са 36 година када је одвео Сплит до титуле првака Хрватске.