Немања Бјелица: Не могу без репрезентације

Чињеница је, надали смо се да ћемо Немању Бјелицу гледати са лоптом у рукама како пробија, асистира, шутира, дрибла боље од свих 208 сантиметара високих играча у НБА.

Уместо тога момак који је пре непуне две године изабран за најбољег играча Евролиге сада је човек задатка. И, како је истакао у разговор за „Глас Америке“, добро се осећа.

Један од најбољих српских кошаркаша помирио се са судбином бројних асова који су отишли као звезде преко Атлантика али тамо нису добили шансу какву њихов таленат заслужује. Многи су се вратили, али Бјелица своју будућност види искључиво у НБА. Јер, како је рекао:

- Знам да припадам овде.

Сјајни 28-годишњи Београђанин је, слежући раменима, али уз помирљив осмех, говорио о својим задацима у Минесоти, о Вуковима који су у успону форме, о репрезентацији...

- Прихватио сам улогу... Тешко ми је некада да играм, једноставно, човек зна да може да игра лагано... Када немам лопту у рукама другачији сам играч, али прихватио сам улогу коју ми је тренер наметнуо и трудим се да када изађем на терен одиграм што боље могу и то је то – причао је Бјелица у разговору са новинаром Брацом Ђорђевићем.

Некадашњи ас Црвене звезде, Басконије и Фенербахчеа у НБА је стигао као једна од највећих звезда европске кошарке. Што му, како каже, ни најмање није значило у првим данима преко Велике баре.

- Пре свега играч треба да буде здрав, онда треба напорно да ради и треба доста ствари да се поклопи. Прошле године ми је било тешко да се навикнем, али сам успео то да пребродим, јер кад играч дође из Европе... Није да те не поштују, али си руки и нема везе колико имаш година. Битно је, наравно, у коју ћеш екипу да упаднеш. Доста тога мора да се отвори, али све време мораш да останеш фокусиран и пронађеш начин да тренираш. Јер, то је твој посао, мораш да радиш јако и да будеш спреман. Овде се ово гледа као на посао.

У разговору за Спортски журнал током Олимпијских игара у Рију, Тим Тибодо, први тренер Минесоте и асистент у стручном штабу репрезентације САД, рекао је да му је жао што Бјелица није уз државни тим Србије јер зна колико му је то значило.

Немања је Олимпијске игре пропустио због повреде, али планира да буде на располагању селектору Александру Ђорђевићу за предстојеће Европско првенство.

- Ове године сам схватио да је само здравље најбитније. Било ми је много криво и баш сам тешко поднео што нисам могао да помогнем саиграчима. Јер наш стручни штаб и моји саиграчи, ми најбоље знамо како нам је сваког лета. Буквално проводиш два три месеца са тим људима. Одвојен си од породице, али смо ту сви као једна фамилија. Наравно, мени играње за репрезентацију представља част и задовољство. Јесте напорно, али сам навикао. Једноставно, не могу без репрезентације – насмејао се Бјелица.

Када је дошао међу Вукове, одлични крилни центар (неретко у улози крила) потписао је трогодиши уговор.

- Имам уговор још ову и следећу сезону, а после ћемо да видимо шта и како. Циљ ми је да останем у НБА, јер знам да припадам овде. Знам да сви очекују од мене да ћу да играм као што сам играо у Европи, али једноставно сам схватио да није тако. Нервирао сам се прошле године, али сада разумем да морам да радим неке нове ствари и мислим да то иде добро. Људи су навикли да играм другачије, а сад сам у различитој улози коју сам прихватио. Јер, то је једини начин да останеш овде. Само мораш да будеш позитиван.