НАЛИЧЈЕ ЛОПТЕ: Покушевски или прича о два света

ПИШЕ: Предраг Миљуш

Да није савремених технологија, да се све директно или с неколико минута закашњења не преноси, помислило би се да је шала кад се прочита вест: Алексеј Покушевски, најмлађи учесник НБА лиге у дресу Оклахоме против Мемфиса постигао рекорд каријере 23 поена и 10 скокова, чиме је на листи најмлађих са дабл-дабл учинком престигао бесмртнике Дурента, Вестбрука и Хардена. Јер је био млађи од њих, имао је 19 година и 78 дана.

Скептици би рекли суперталенат. Што није спорно, кад са 214 центиметара игра спољне позиције и често креира игру. Међутим, за њега је и у Србији мало људи чуло. Јер је са 14 година отишао у Олимпијакос. Пре тога био је у новосадским клубовима Кадету, Стару и Војводини…сви ти подаци лако се могу пронаћи на интернету.

Као и да је за црвено-беле из Атине у Евролиги дебитовао са 17 година и 83 дана, најмлађи у клупским аналима, 19. марта 2019, те сезоне одиграо је још један меч. Идуће је играо за Олимпијакос у Другој лиги, потом био повређен, а пре него што је наступила пандемија одиграо је још једном у Евролиги.

Шта је онда поента ове приче? Да су Американци схвативши да им недостаје свежа крв, да играчка супстанца континуирано мора да се обнавља свежим снагама, и да је неопходно произвести нове звезде, како би људи имали са ким да се идентификују, почели из остатка света да доводе најталентованије тинејџере. Који узгред рецимо у Србији поједностављено речено и немају статус какав по даровитости заслужују. Многи и не играју…

Осим ако му име није Филип, а презиме Петрушев. Он је најбољи играч Јадранске лиге и могао би уз већу помоћ споља, да наравно руководиоци Меге то желе, без по муке да је освоји. Но, то је друга тема...

Из Америке која има регистрованих кошаркаша више него бивша Југославија становника, одлазе они који не могу да прођу у НБА и - пун их је свет. Наравно, и Србија и Европа. Кажу такав је тренд, често су ти странци јевтинији од наших играча сличног квалитета, уверавају нас у то годинама.

Вероватно је тако, али да млади ретко долазе до шансе и то је чињеница. Оправдање да су сви талентовани отишли још као основци у иностранство само је делимично тачно.

И они који су остали, а имају дара, ретко добију шансу, јер се у Србији сви боре за пласман, размишљају од данас до сутра и на будућност не мисле. Чак и у КЛС је мало голобрадих, појава 17-годишњег Николе Ђуришића у ОКК Београду је изузетак, као и Белића у Младости.

Испада да у НБА лиги више поштују младе и пружају им прилику, него у Србији. Што је наравно парадоксално, јер нема јаче и богатије лиге од НБА. И не гурају их у ватру зато што их воле, него зато што имају што други немају и са њима се могу привући нови конзументи, односно задржати стари. Као што кошарке нема без гледалаца неће је бити ни кад нестане прилива нових звезда.

И то је стратешка ствар, рецимо примери Јокића или Порзингиса - узмимо њих због специфичне грађе - то потврђује као и речи Марка Дејгнола, тренера Оклахоме: “Успон Покушевског неће бити сталан, али после блиставе партије стекао је осећај и самопоуздање, па ће знати да преокрене ствари и када закорачи уназад.”