Играчи нису остали на церемонији да приме сребрне медаље, Милан Томић се није појавио на конференцији за медије, да би неких пола сата касније, у холу нишког хотела, у којем је екипа била смештена, Небојша Човић све то уобличио у поруку:
– Била је то системска крађа.
Први човек трофејног клуба, изнео је низ оштрих речи на рачун челника савеза. Истакао да крше Статут, да лобирају по Србији како би лигу из руку клубова вратили под своје окриље и да неће да честита на крађи.
Човић је највише говорио о суђењу. Дотакао се одлуке Обркнежевића да досуди фаул Берона на Лендејлу у последњем нападу Партизана и истакао да се то не свира. Али далеко оштрије речи искористио је за Илију Белошевића и нагласио:
– Белошевић је цео меч судио тенденциозно. Постепено и лукаво поткрадао је Црвену звезду.
Председник црвено-белих истакао је и спорну ситуацију о којој се после Ниша највише прича, а која се догодила на 30 и нешто секунди пре краја, кад је после тројке Берона за 72:71, Ренфро у налету ударио у Човића, а пиштаљке се нису огласиле.
Све у свему, финале Купа Кораћа је добило и треће полувреме које нема везе са спортом. И које по природи ствари увек буде у фокусу.
Али, кад се страсти смире и направи анализа, на Малом Калемегдану ће наћи и барем неколико кошаркашких ствари због којих Куп Кораћа неће памтити по добром.
После Динамика и велике драме, која је умногоме подсетила на прошлу годину и Борац, Милан Томић је истакао:
– Јасно је да нисмо играли добро ни у одбрани ни у нападу.
Објаснио је тада стратег црвено-белих да је то последица проблема са повредама и враћањем играча у тим. Ипак, било је јасно да његов тим мора много боље, ако жели да врати Жућкову левицу.
Дан касније, против Меге, опет није све кренуло како треба и то је трајало пуних 30 минута, али када се ломило, Црвена звезда је сасула канонаду тројки. У последњих десет минута убацила чак 32 поена и заказала вечити дерби.
И тада је у око упао податак да су црвено-бели више пута шутнули иза линије 6,75 него за два (33-30). Што је у великој мери условила и одбрана ривала.
Исто се поновило и у финалу када је екипа Милана Томића погодила 16 од 28 шутева из рекета, али и само десет тројки из чак 34 покушаја.
Оружје са којим је Црвена звезда направила разлику у полуфиналу, затајило је у мечу за трофеј и одличан учинак у одбрани је остао је без ефекта.
Црвено-бели су у на полувреме отишли са минус четири (33:37), што је био добар резултат када се зна да су убацили само једну тројку из 14 покушаја. Ту једну убацио је Симанић, али тек пошто је пре тога пет промашио.
Кад је Давидовац у наставку убацио три тројке из исто толико покушаја, надовезао се на шест поена, без промашаја, из првог полувремена, чинило се да су црвено-бели коначно ушли у шут, што им је донело и контролу резултата.
Али, за разлику од Меге где су тројке у последњих десет минута донеле победу, у финалу су је практично однеле. Црвено-бели су 12 пута шутирали иза линије 6,75, дупло више него за два.
Погодили су пет, од чега Берон четири из веома тешке позиција. Али, испоставило се недовољно за трофеј Купа.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.