Труба ваљда никад није испуштала тако тужне звуке, као јуче на последњем испраћају Зорана Сретеновића. Уз звуке Низамског растанка поворка је кошаркашког шампиона допратила до вечне куће.
На кумодрашко гробље дошли су да одају последњу почаст кошаркашком маестру његови учитељи, саиграчи, поштоваоци, другови из младости... Божидар Маљковић, Дино Рађа и Зоран Савић са Сретом и Југопластиком били су на крову Европе.
Истом оном на којем су са репрезентацијом Југославије заједно са њим дошли Владе Дивац, Предраг Даниловић, Мирослав Берић, Дејан Томашевић... Били су ту и Сретини партизановци - Влада Драгутиновић, Славиша Копривица, Иво Накић, Млађан Шилобад, Слађан Стојковић, Никола Лончар, Предраг Дробњак, Горан Ристановић, Ратко Варда, Милош Ђелмаш; звездаши Бранко Ковачевић, Александар Трифуновић, Никола Јовановић, Драгољуб Видачић, Златко Болић, Дејан Мишковић, романтичари Блаж Стојановић, Владе Ђуровић, Иван Красић, као и Милан Опачић, Љубисав Луковић, Сеад и Весна Крџалић, Јадранко Николић, Љупче Жугић, Александар Смиљанић, Стеван Караџић, Милан Смиљанић...
- Опраштамо се данас од човека са великим Ч. Шампиона, господина, џентлмена... Срета је почео на теренима у Мештровићевој, био је најбољи и у малом фудбалу, све док једног дана његов отац није дошао и замолио да га више не зовемо, зато што је кошарка његов живот. Никад није заборавио другове из младости. Није му било тешко да из иностранства дође на хуманитарни скуп за помоћ пријатељу из краја у ком смо одрасли – рекао је Ранко Матијашевић, опраштајући се од аса какав се ретко среће.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.