Odlazak šampiona – preminuo Mihajlo Miki Vuković

0

Legendarni trener, preminuo je u 77. godini života, baš u trenutku kada je stigla tužna vest Valensija koju je praktično stvorio igrala je protiv Crvene zvezde

FOTO: EPA / M.Bruk

Rođen je pred kraj rata u Miločaju (25. juna 1944.), nadomak Kraljeva. Sa 16 godina se zaljubio u košarku. Gde drugde, nego u Slogi. Prvi put je u petorci bio protiv „najvećeg” rivala - Borca. U to u Čačku.

Studije su ga odvele u Beograd, na Rudarsko geološki fakultet. Sudbina je htela da odatle ode u grad u kom će se proslaviti. U želji da pomogne drugu na ispitu uhvaćen je i posledica je bila selidba u Tuzlu. Naravno i odlazak iz Sloge u Slobodu. Duhovito je kasnije pričao da se iz Kraljeva „sklonio” da bi Duci Simonović mogao da zaigra, a da je potom u Tuzli povukao sličan potez u korist Mirze Delibašića.

Trenersku karijeru počeo je kao pomoćnik u muškom timu. Posle prvu sezone sa muškarcima počeo je da stvara juniorsku žensku ekipu Jedinstva.

Za samo desetak godina uspeo je sa Tuzlankama da napravi svetsko čudo, za koje je jednom rekao „da je tada bilo prvenstva sveta za klubove, Jedinstvo bi bilo prvak.”

U pričama o Mikiju Vukoviću uvek će se naći i njegovo najveće igračko otkrovenje Razija Mujanović, članica Kuće slavnih, koju je kao tinejdžerku doveo iz Ratkovića u Tuzlu. Ostalo je priča za holivudski film. Za osamnaest godina rada sa devojkama Jedinstva osvojene su tri titule prvaka Jugoslavije, Kup Jugoslavije, a kruna rada je bila titula Kupa šampiona Evrope 1989.

Godinu dana kasnije podario je jugoslovenskoj košarci jedan od najvećih uspeha u istoriji, na Svetskom prvenstvu u Maleziji osvojena je srebrna medalja. A pre toga, zajedno sa Milanom Cigom Vasojevićem, učestvuje u legendarnom kovanju olimpijskog srebra u Seulu.

Životni put ga je dalje odveo u Španiju, gde je prvo preuzeo košarkašice Dorne, i u pet sezona koliko je bio na klupi osvojio dve Evrolige i pet titula prvaka Španije.

Krug trenerske karijere želeo je da završi kako je i počeo, vodeći muški tim. Mladu ekipe Pamese za godinu dana uveo je u ACB ligu, a već u premijernoj prvoligaškoj sezoni tim iz Valensije osvojio je Kup kralja. Godinu dana kasnije doveo ih je do finala Saporta kupa, a ponovo sz igrali i finale Kupa kralja. Vodio je ekipu od 1995. do 2000. godine, bio i ostao čovek koji je najduže bio na klupi Valensije i bio na najviše mečeva sa ovom ekipom.

Minutom ćutanja počeće naredna dva meča koja će se igrati u Fonteti – FIBA Evrokup dama i Endesa liga gde Valensija dočekuje Baskoniju.

 

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru